Prosvetni glasnik

18*

НАУКА И НАСТАВА

269

детешеЗ Шегдга^еп јећег ооп ђегбеп ®ес(таИопеп т ђге апђеге, јо ЈШаг, ђа§ гт @тди(аг јеће $от тг! 31ибпађте ћеб N0111. 8 гп §. јошођ! аиј^ -е, а (1 аиф аи| »еп 1аи1епД(аг! ођег јфшаф ћесКтегаг 1оии(е. ©сђПејзИф детаии |иг ћеи ©тд. ђге ©гирре ђег ј(аг!еи (©тди(аг ииоегаиђег!), |иг ћеи ^3(ига( ђге ©гирре ђег јфтафеи ^огтеи ђге Обегђапћ. Тако говори безувијања и завијања, без задњих мисли научник у одељку своје научне расправе, која носи натпис: ТМе детгасМе ЂесИпаИоп (1ег ЗиЂвГапИ^а." КауФман 10 вели (у одељку ,ДеићосМеи(8сће Вес1. § 53, 2. 3) ово; »3)ге ^еииитиа бКђеи еи(гаевег ђигфаиб ј(аг(е Згогаеи (Р1ига1 -е шгђ 11т1аи() оћег ш ©тди(аг ј(аг(е, гт $(ига( 1ф»афе ^огтеи, па наставља у 3. тачцн код пеи(ха: ,Же тт Мазс. ип& Гет. тј( етие 5Шг|(|!1а(|е @птд. ј(аг(, ^5(иг. јфшаф, еи([(аиђеи." Дакле проФесор универзитета признаје мешовиту врсту „ШНјсђНа^е," а г. Тривунац тврди на ст. 544, даје та промена слаба, обарајући своју тврдњу на стр. 431. Иаул, 11 који је за цело изврстан германиста, велл у §. 126 своје грам.: 1т пћсћ зт(1. сИе Сет1пта иасћ (1ег а - ДесНпаИоп тИ Деп зсћ\уасћет) гизаттеп^е&Неп, зо (1а88 ћеЈЛе јеШ ш з§. вГагк ш р1. зсЧтасћ ДесИегеп: з§. -(е), р1, -(е)п. — У §. 136: '„Касћ (1ег 1-<1есНпа(1ои §ећеп шт тМ. посћ тте1е тебг(ег, сИе з1сћ 1т пМ. пасћ с1ег (Јигсћ пегтшЉипд <1ег а-(1ес1та1оп тК <1ег 8сћ№асћеп епШапЛепеп К1аззе §епсћ(е( ћаћеп. Дакле и Паул. признаје мешовиту врсту у н. вн. језику само то г. Тривунац, наговестивши најпре истину (стр. 431), одриче на стр. 544. За оправдање своје недоследности позивље се на граматике Неузе-а и \\'ј1тапи8-а, које те именице убрајају у слабу промену; али испушта из вида, да су иоменуте граматике — исторнјске граматике па и њихове школске граматике, као њихов кратак извод, израђене су на историјској основици. Историјске граматике морају подазити од старих образаца именичке поделе и ређати једну за другом све промене у животу језика, које се могу знати и .ди докучити; а описна или дескриптивна граматика казује само, како је што у језику сад, и од прошл.ости узима у помоћ само оно, што је потребно, да се садашње језиковно стање тачни.]е објасни. А туђи језици и матерњи језик у нижим разредима уче се у средњим школама по дескриптивним граматикама. После свега овога морамо се само чудити, како се г. Тривунац У с УђУЈ 0 > исказавши на стр. 431 научну истину, да уз пркос толиким научницима и толиким писцима одличних дескриптивних граматика на стр. 544 пита: нашто онда увршКивати у мешовиту аромену образац

10 Г)-г ЈГпеДпсћ КаиЉпапп, ЦЈго^еДог ап ђес Т1п1»ег(1Ш КТеТ: феиГ|"с|? ©саоттаЛЕ. дејајЈе 8аиТ-ипђ богтепТеђге ђе« @о1г(сђеп, 2Ш>, ЗКШеТ- ииђ 9!еи6офкеи1|"с1јеп. @еТ4е 80. ју.

11 Негтапп Раи1: МШеШосћДеиЈасће бгаттаУк. 5. Аив. 1900.