Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

271

и средњи род (81ааГ-81ааГез-81(мг1еп, Оћг-ОЈггез-Оћгеп) увршКују ее у ирактичним граматикама с иуним иравом у мешовиту иромену, јер ее код њих на ирви иоглед види да је једнина ио јакој, а множина ио слабој иромени; али од куда иочетник може знати (згс!!) —а ради иочетника такве иоделе и иостоје — да је код 2ипде једнина ио јакој иромени, кад данае у оиште све именице женскога рода остају у једнини неиромењене, кад дакле код њцх нема у једнини никаква знака за разликовање јаке (згс!!) и слабе иромене? Јасно је да би се ту мешовита иромена морала нарочито објашњавати, а то тек не сме бити у једној иодели, која има чисто ирактичан циљ (згс!!). Много је међутим иростија и иочетницима иристуиачнија формула: именице женскога рода не мењају се у једнини; код њих се иознаје само ирема множини да ли иду ио јакој или слабој иромени." Разуме се да је г. Тривунац морао тако говорити као наметнути бранилац Предићеве граматике, у којо.ј се увршћује само оно неколико именица мушкога и средњега рода у мешовиту промену, а она голема сила именица женскога рода погрешно у слабу промену, ма да је наука те именице на основу историјскога истраживања уврстила у мешовиту промену (в. стр. 431 у чд. г. Тривунца). Еао што смо већ видели, одбрана му је испала тако невешто, да сам себе обара, а то је последица, што његова критика није била објективна и искрена, марећи више за личност него за ствар. У цитату (ст. 544), који смо испред нретходног уметка исписали, имамо да расправимо ове мисли г. Тривунца: 1.) да о неирактичности увршКавања именица женскога рода у м^шовиту иромену не може бити сумње. 2.) да одговоримо на његово питање: од куда иочетник може знати, да је код 2ипде једнина ио јакој иромени, кад данас у оиште све именице женскога рода остају у једнини неиромењене, кад дакле код њих нема у једнини никаква знака за разликовање јаке и слабе иромене? 3.) да одговоримо и на ово: „ Јасно је да би се ту мешовита иромена морала нарочито објашњавати, а то тек не сме бити у једној иодели, која има чисто ирактичан циљ. 1. Што се прве тачке тиче. на погрешном је путу г. Тривунац, ако мисли да је непрактично увршћавати именице на пр. К1а§е (осн. на -о) и 2ипде (осн. на -п) у мешовиту промену. Ја са своје стране сматрам за непрактично и ненаучно увршћавати их сада у слабу промену као г. Предић и делимицз и г. Тривунац (велим делимице јер у научном тумачењу на стр. 431, које је црпао из истор. немачких граматика увршћује их у мешовиту промену, а у тенденциозном тумачењу стр. 544, које је без вредности, у слабу промену); јер именици К1а§е