Prosvetni glasnik

НАУКА И НАОТАВА

277

тике, а наука није ни најмање оштећена." Као што је овде, изложепа је имевичка иромева и у мојој сада анатемисаној немачкоЈ граматичици. Нека учини г. Тривунац такав оглед с Предићевом сдабом ироменом именица женскога рода! Хоће ли му ту помоћи његова ненаучна Формула о непроменљивости именица женскога рода у оиште ? Неће! Шта ће радити, ако га ђак упита: Господине, зашто се имен. жен. рода не мењају у једнини? Таквом питању може се надати, јер су особито бољи ђаци веома радознали. Виће, дакле, у кдопци — или ће себи помоћи тим: Та, имепице женскога рода у опште се не мењају у једнини. Сме ли ово да буде, да ту остане ђак необавештен? Моје је чврсто уверење, да је наука у ствари најпрактичнија, а треба да буде така, јер види п зна шта ради, а проста, обична практична ради у мраку удружујући прирадну досетљивост ума с непознатим силама, да добије послетке коЈе жели. На какве странпутице води ова обична и пуна предрасуда практика види се из тога, што смо до сада казали, одговарајући г. Тривунцу. Одбрана Предићеве слабе промене имен. ж. рода, као што смо видели, испала је г. Тривунцу сасвим кљакаво, дед да видимо није ли и друга његова одбрана, т. ј. Предићеве мешовите глаголске иромене, саката. Прво и прво одбијам од себе, да сам у своме реФерату на Предићеву књижицу био противан издвајању глагола, који имају у претериту двојаке облике јаке и слабе; устао сам само иротив неумесног назива „ мешовита глаголска аромена" и против недоеледности , што су само неки глаголи из списка јаких глагола с двојаким облицима издвојени, док су други остали међу јаким глаголима. 16 У своме одговору г. Предићу изнео сам чак и распоред, како би требало да се ти глаголи распореде по разредима. Да је назив „мешовита глаголска промена" неуместан, потрудићу се, да овде докажем, не осврћући се на то, што се г. Тривунац позивље на проФ. Озкага Вгеииег-а, који, како он вели, има у својој граматици мали одељак под насловом „ОегшбсМе Копји§аНоп"; јер сам навикао нозивати се само на ауторитете, који у својим делима износе чињенице у складности са стварношћу и с науком, а нисам научио, да се после изговарам, ако сам непоуздана писца навео, рочима: „Ако је Сандерс погрешио, нисам ја".

19 0 хоме се може уверити сваки како у моме ре#ерату, штамданом у »Просвет. Гдаснику,« тако и у моме одговору г. Предвћу, виампаном у »Наставннку/ а г. ТриФунац имао је смелости да напише на стр. 545 ово: , ; Д а она (т. ј. мешовита конјугација) добрим делом постоји, наговестио је случајно п г. Малина и ако одсудно војује против ње.* Лажју не треба да се служи радник на просветном књижевном пољу.