Prosvetni glasnik

504

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

у прддавањима из књижевности, иуне се главе, као да се хоће да се од њих направе живи каталози, именима писаца и именима дела, од Петра Л.ероа, Жије-а, Кретијена Пидона, до Ракена, Ди Белеја, БаиФа., Жодела итд. Историска, књижевна, Филолошка наука све је захватила и све је свела на вежбање памћења. По количини прочитаних ствари, научених, уиознатих , мери се напредак. Интелектуализам, рђаво схваћен, празан култ знања које је само знање, лажна наученост упропашћује књижевну наставу; вечито се мисли да учениди морају да иознају док међутим, они треба нарочито да осећају и да раде. Од њих се тражи да знају Факта и само Факта, језике и језике, у место да се вежбају да сами произведу што год, ма како то мало било. П. — По нашем мишљењу, систем граматичких и хуманих студија је истина, али под условом да се и једне и друге правилно разумеју. Отпочнимо граматичким студијама. Што се тиче, у неку руку, техничког изучавања језика, сигурно би било могуће упростити методе и учинити у исто време привлачним, кад би се наставниди у своме раду трудили да потраже та упрошћавања, у место да уступе жељи за компликацијама. То не би било компликовање граматике, то би било упрошћавање и стварање ње живљом, кад би се извлачили њени закони из самих закона људског рода. Нека се унесе у њу мало историја речи, кад она даје интереса и када тако постаје мнемо-техничко средство, — лепо; али нека се престане са губљењем у филологији . Историска ерудиција и Филологија јесу два непријатеља средње наставе: далеко од тога да уведу у идеју мало више реда, оне само још додају њиховом нереду. Философски посматрана, граматика има свој моралитет, и кад би га проФесор објаснио својим ученицима, они би га слушали са више пажње. Речено је са разлогом да су тачност и одређеност израза, у „казивању односа између идеја, оно што је поштење у односу ствари; да потпуна искреност не може ићи без чистог духа и тачног говора. Граматика чак има своју националну и патриотску страну: у свакој појединости структуре једне речи, рекло се даље, и у особеностима оне ортограФИЈе коју би данас хтели испретурати, у место да се ограниче да је упросте, граматика нам показује трагове извесних начина говора, изговора, писања, који су били код наших предака; како нам она открива у свакој речи сећање на прошлост коју треба поштовати, она нам их ствара светима. „Она нас учи да скрупулозно поштујемо значење које јој је употреба дала. и које је њена душа; њоме нам се чист говор, веран етимологијама и традицијама, указује као неко поштовање народног духа; и ми схватамо да то може бити акт синовље побожности када подударамо своје мисли, ма како била нова њихова супстанција, са облицима у којима је уживала снажна и здрава мисао