Prosvetni glasnik

506 ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

замишља да ће се наша деда научити страним језицима. Овај лажни натурализам оснива се на једној лажној анадогији: стечено знање не припада спонтаном реду и никако не долази као последица „потребе егзистенцијеправилно говорећи, оно није Факат природе," него вештине и .'10гикс. Не може се, ми смо то видел.и, научити какав стари језик, па ни модерни, као што се учи матерњи јозик. Ако је претераност граматике, која објашњава нравида, штетна, њена умерена уцотреба је много згоднија, него ли чак употреба математике, да развије размишљање, реФдексију, перцепцију односа међу идејама. — „Да нађемо смисао какве научне пропорције, веди Бен, иди да нађсмо правидо које придичи извесном даном сдучају, ми смо приморани да вршимо покушаје; ми сукцесивно одбацујемо раздичне хипотезе; јер ни једна не задовољава све усдове проб^ема, и ми Трпељиво размишљамо, док се у нашем духу не појаве друге хипотезе." Таква је научна гимпастика коју Бен хоће да стави на супрот гимнастици језика. Како није приметио да је, мисдећи да описује искључиво научни метод, у исто време пписивао граматичка и језична вежбања? „ Зар не треба и ту наћи правидо иди начедо које се примењује на један особити сдучај, вршити покушаје и хипотезе, одбацивати оне које не пристају уз решење питања или уз откриће смисла, „размишљати," најзад, док се права хипотеза не појави удуху? И само дете приморано је да употреби све ове проседе-е за најпростија граматичка вежбања или за догичку анадизу реченица. Што со тиче виших вежбања, она се сва своде, бидо да се разумеју мисли, бидо да их сам изрази; међутим, да се разумеју, а нарочито да се изразе, морају се свести идеје на своје едементе, затим означити однос тих елемената између њих самих: то су две интелектуалне радње првога реда, анализа и синтеза. На те радње своде се истовремено научна и књижевна инвенција, једна много специјалнија, другамного општија, и, тим самим, много прилагоднија за омдадину. 5 Поновимо дакде, да су језична вежбања много сигурнији критериум интелектуалне јачине него решавање геометриских или адгебарских проблема. Нросечно, да се створи научењак, треба отпочети тиме да се има ингедигентан човек, а, за развијање интелигенције, ништа није равно изучавању језика, нарочито старих језика.

5 Научне радње које Бен описује јесу, ил.и радње оирића, на које наши учениди нису много навикнути, иди радње математичких проблема, које су у удотреби само код математичких и физичких наука. Па ипак, то је са свим особена удотреба, која, ми смо то горе видели, тежи томе да постане механичка код многих ученика, Они који траже решење једног проблема нису увек најотменији ученици; случајкоји вас може бацити од једном на прави пут, ту игра извесну улогу, као аутоматеки механизам у алгебри, који је нека крста ветрењаче са једначинама.