Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

517

тивник културе и уметности, дао трактат о васпитању — делу, без сумње, кудтурном и уметничком. II он је дао своју књигу „ЕтПе ои ГесЗисаШп" (,Емил" или „о васпитању", — 1762.) што је појимао огромну важност тога предмета. — „Цредмет је мој, — говори он, — савршено нов, чак и носде Локове књиге, и ја се веома бојим, да он не остане такав и иосде моје. Свет је дечји савршено непознат; уз лажне појмове, какви постоје о њему, што се даље иде, све се више и више пада у заблуду. Чак и паметнији дају деци оно, што је потребно да знају одрасли, не мисдећи о томе, да ли је дете у стању то разумети. Они непрестано тра?ке одрасда човека у детету, не мислећи о томе, да се прво јавља дете, па тек посде постаје од њега одрасгао „човек". Прва књига „Емила", која слика васпитање детета до краја прв& године живота, почиње знаменитим речима: ,Тои(; ез1 ћ1еп, вогкап!;,. с1е8 тајпз с1е 1' аи1еиг с1ев сћозев; 1оиз с1едепеге епћ'е 1ез тпјпз (1е 1' ћотте" („Све је добро, што излази из руку Творца; све се изопачава у рукама човека"). Ове речи, које изражавају одречни однос Русоа према цивилизацији, у исто време садрже у себи и гдедиште, које стоји у оштрој супротности са гледиштем пијетиста. Деца су од природе добра, вели Русо. Деца су од ирироде зла, учили су иијетисти. Отуда и потпуна иротивност између метода и система васпитања код те две школе. Човек мора, — учио је Русо, — васпнтавати дете, да то буде сагласно са захтевима природе, тј. да не чини насиље нрироди на свој начин, него да остави потпуну могућност, да се у детету развију све његове добре особинс. Такве могућности може бити само у домаћем васпигању. Дете у прво време мора бити на материним рукама. Без матере, нема детета ! А.ш мати не мора падати у крајност кад се брине о своме детету правити га својим идолом, да га разнежава мссто да га прекаљује, како то тражи природа. Ради равнотеже и отпора мазноме утицају матере, ф &ктички васпитач, од самога рођења детета, мора бити његов отац. Од те обавезе не може разрешити пикакав нодожај, никаква сдужба. Горко ће се кајати онај, који занемари своје те свете обавезе. Ну због тога, што очеви, у стварн, напуштају своје обавезе и да би биди васпитачи, треба да су и сами раније васпитани, Русо у своме роману нредајо васпитање Емила идеадноме васпитачу. Утврдивши основу, за свога здравога, нормадно развијеног васпитника, васпитач се тај прихвата за његово физичко васпитање. Основни је принцип васпитања у томе првом периоду тај, да се не да детету да има каквих навика и ћуди, јер се оно васпита за сдободу, за вештину господарења над својим сопственим сидама. Уједно с тим васпитач св стара, да раттгари круг упетачака детињих, да му створи могућност,