Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

519

Трећа књига је посвећена добу од 12. до 15. године, кад у човека постоји велики вишак снаге. Тим се вишком и треба користити за добијање знања. Тако је ово период учења. Учитиваља оно, зашта се б.уде имало љубопитства. Ако се пажња васпитаникова упути на природне појаве, тим ће се у њему пробудити жеђ за сазнањем. Ну задовољењу те жеђи морају служити самп нредмети, које он може посматрати, а пе мисли овога или онога ауторитета, које ваља примати на веру. Учење астрономије може се почети са изласком сунда, које изазива радост код детета. ГеограФИЈа се мора ночети учити од свога места рођења и бити, доследно томе, оно, што се данас зове познавање домовине. Карте Емил неће учити на изуст, него ће умети, да их сам прави. При учењу природних закона нека се почиње од појава, које од свију највише падају у очи. При избору наставних предмета ваља рачунати и с тим, уколико ученик сазнаје непосредну корист од тога, што учи. Што он неће да зна, о томе му не треба ни говорити. И тако, пре свега ствари, а не књиге. Од књига у књижници Емил.овој био је дуго време једини Робинзон Крусе, књига, коју су дотле нообично жељно читали одрасли, а благодарећи Русоу, онаје постала омиљена дечја књига. Као и Робинзон, Емил мора знати све сам начинити. Он учи и занате, особито столарски. У томе добу Емил излази из периода искључиво конкретних представа. Поступно се он навикава, да суди, добија појмове, идеје. Од 16. годипе (IV. књига) наступа опасни моменат пубертета« јављају се страсти; дошло је време моралнога васпитања. Емилу објашњују његове односе према људима, буде саучешће и поштовање према њима. Јави ли се љубопитство за питања о полним односима, дају му се истинити и прости одговори, трудећи се ипак, да се развиће те стране задржи. Познавању са људима много помаже историја, јер она нам показује људе, не само на речима но и на делу. Ну и овде ваља давати само Факта и Факта, пустивши самога васпитаника, да о њима суди. Од старих историка, Русо, као и Монтењ, највише преп 0РУ ч УЈ е Плутарха. У то време наступа потреба и за религиозним васпитањем. Религиозни појмови за раније су године савршено немогући. Емилу се не смеју саопштавати учења ове или оне вероисповести. Он ће се васпитати у духу деистичке или природне религије, као што је себи дрта „Савојски викар". Због „исповести савојскога викара" (свештеника) књига је Русовљева бида спаљена џелатовом руком у Паризу и у Берну, а он сам није могао дуго наћи за се мирнога уточшнта. Сад је Емил већ одрастао човек. Он је — друг свога васпитача, али овај остаје уз Емила све до његове женидбе. Еред женидбом се Емил упознаје са светом, да би разумео, шта се допада масама а гата