Prosvetni glasnik

ИАУКА И НАСТЛВА

529

чистим, истинским и корисним сликама и идејама, које им неће дати ни логика ни метаФизика." Што се тиче Ђолфа (1759—1824), знаменитога аутора „Рго1е§отепа ас! Нотегит", његов утидај на школу, нарочито на потребно уређење наставе класичких језика, своди се у главном на његове научне радове и на његово директорство у филолошкој семинарији у Хали, где је код слушалаца будио љубав ка класичкоме свету. Да види у класичкој старини најбоље средство за потпуно развиће човеково, и, унеколико, за своје сопствено усавршавање, научио је од ВолФа и знаменити немачки филолог и државник Вилхелм Хумболт (1767—1835). Хумболт је био страстан љубитељ грчке старине. Њега је привлачила разностраност даровите ирироде Грка и њихове културе, хармонично развиће личности, које Хумболт сматра за потребно истаћи у своме добу, у коме се, ио његову мишљењу, личност изгубила у маси. „Особито је интересаптно, — вели он, — свеопште распрострањење осећања лепоте у средини свега народа, и ништа не би било вредније по наш свет, него да он прихвати у себе ту карактерну црту. Јер нема важнијега облика васпитања од тога, пошто он обухвата све биће човеково и даје му истинску углађеност и праву пдеменитост." У грчком васпитном гледишту види Хумболт идеал естетичкога и оптимистичкога схватања света, који доприноси све радости живота људству. Онјеистицао такво гледиште као супротност хришћанскоме одрицању света и слично „великоме незнабошцу" Гетеу, био је свом душом уз Грке. Дснећи у васпитању највише естетичку страну, слободно развиће хармоничне личности, Хумболт је гледао са негирањем на начин образовања, који је ишао на то, да потпомогне дневне потребе живота. Исто тако с одрицањем у својој младости гледао је он и на утицање државе у посао образовања. Само слободно од свих страних утицаја развиће може, мислио је он, довести до жељених резултата. Доцније у својим зрелим годииама, Хумболт мења свој поглед на задаће државе. После слома Нруске, који учинише Французи, он позива Прускога краља Фридриха Вилхелма, да оснује универзитет у Берлину, да би створио нову страст, нови жар за обновљењем немачке државе, и снажно спојио с њоме све оно, што се у Немачкој интересује васпитањем и просветом. Једио је време Хумбодт био и позван да управља министарством народне просвете и, не гледећи на кратко време те своје управе (1 годину), Хумболту је ношло за руком, да оснује берлински универзитет (1810) и да проведе кроз њега и пруске гимназије принципе „ново-хуманизма." Влагодарећи томе, то учење естетичкога индивидуализма, којим се раније бавио искључиво узак круг