Prosvetni glasnik

528

ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

талац проникне идеалом човечности, тим највишим идеалом, чије остварење тежи Хердер да постигне путем васпитања. Ми проучавамо Грке, вели он, ради тога, „да би не само, понајвише, објасниаи оно зрно хуманости, које се налази у њиховим списима, и у љиховој уметности, него да би исто усадили сами у себе, у срца наше омладине. Ко изучава, са свом вредноћом човека са севера, — у Омиру и у свима грчким писцима, — само искључиво грчки језик, не примајући к срцу дух нроизвода тих писаца, не упијајући у себи отмени аромат њихов,. може место њих слободно читати Китајце или Монголе". Ценећи изнад свега, као средство развића човечности, хуманости,, изучавање класичкога света и његових језика, тако звано Шсгае 1штап1оге8 или б1исИа ћитапИаИз, Хердер одводи тим наукама само више разреде гимназије. У нижим разредима морају се прелазити реални предмети. Идеализам Хердеров, не смета му, како смо рекли г да призна сав значај реализма. Он се сувише оштро изражава против тежња гимназиских, које су владале у то доба „да треба затворити врата свима потребним и корисним знањима, те учити само оно,. што је бескорисно." Реалне предмете, хоће Хердер такође, да учини средством за опште развиће, за добијање општега гледишта на свет г 8а развој хуманости. Проучавање појединих Факата, ради њих самих^ без спајања истих једном општом мишљу, он сматра за непотребно губљење времена. Тако исто, њему је само прост речник „геограФија и историја, ако у њима нема ничега, осим спискова имена река, земаља, градова, краљева, битака, закључења мира. Све је то — ноизбежан материјал, али онје потребан за постројење здања, а без тога здања он је — само камење и блато, које не може никоме учинити радости, зато што у њему нема живога духа". Како су високим идеализмом прожете мисли Хердерове о васпитноме значају тих предмота, види се из ових његових речи: — „Кад младићу буде јасно, помоћу светлости на,уке, да се сво на површини земље, што му је пре изгледало хаос, врши по утврђеним законима и правилима; кад он осети, како од климе зависе облик, боја, карактер живота, обичаји, религија, и, не гледајући на све разлике, како се род људски јавља ипак као братски род, који проистиче од једнога оца и тежи ка једноме циљу опште среће, — о, како ће то подићи и раширити његову душу!" ГеограФија и историја, вели Хердер, помажу нам^да се сачувамо од многих предрасуда, да нађемо истину, лепоту и корист, па ма под каквим се завојем они скривали. Развијајући у нама осећај хуманости у свима његовим Формама и облицима, оне нас уче, да гледамо на све нације на земљи без презрења и зависти. Потпуно правилно оцењује Хердср и значај природних наука. „Природна историја — вели он, — Е јесте онај предмет, који може боље но и један други занети децу и младиће и напунити им главу богатим,.