Prosvetni glasnik

НЛУКЛ И НАОХАВА

381

догме, а то су по све различне ствари, а за децу су обе тешке. Јер деда представљају примитивнога човека, у којега преовлађују егоистична осећања, а празне догме су мало погодне да пробуде она осећања, која желимо у овоме предмету. С тога се највише и лута при састављању наставнога плана и програма за овај предмет у основној школи. Почињало се обично с молитвама. Но оне не казују суштину овога предмета него само одношај наш према ономе што је више од нас, што је највише, што је над нама — према Богу. Узимало се мојсијевих, прехришћанских „Десет заповести," које хоће да регулишу наше владање, и „Вјерују," које хоће да пам каже у нгго и како да верујемо. Али и то није оно што чини суштину овога предмета. Говорнти о „светим местима," „светим утварима," о обредима и значењу њихову, то је прво сувише рано и штетно, а друго ни то не чини језгро овога предмета. Деда се најпре морају уиознати са самим тим стварима и чиновима на после, много додније, са значењем њиховим. Остају нам још само ириче Христове, из ко.јих се види наука његова, и приче о иразницима, из којих се види како је постало хришћанство и како се оно гаирнло. На које од овога двога да изаберемо и узмемо ннјпре? Нема сумње, да је у науци Христовој много више једрине и грађе за буђење религиских а особито моралних осећања; али не ваља сметати с ума, да у њој има и много ФилозоФије, посве неразумљиве или тешко разумљиве за деду у овоме добу. Остају нам дакле за невољу, ипак приче о појединим празницима као најлакше и најразумљивије. Зато су, сасвим умесно, и наставним програмом одређене оне, и го за овај разред само неколике. Ми ћемо изнети све њих овде и онако како мислимо да их ваља предавати. 3. Предавања „Богородице дјево" — Ви сте чули, кад се људи моле Богу да кажу: „Боже и Света Богородице, помози, иомилуј и обрадуј!" Зашто се она зове Богородица? — А зашто се и њој моле кад се Богу моле ? — Где сте још чули да се помиње име Свете Богогодице?... А ко зна како је њој било име? — Јесте, њој је било име Марија и била је девојка. Зато се зове и Марија девојка или Марија дева или по црквенски „дјева," „Дјева Марија" или „Света Дјева Марија." — Ми се дакле молимо и Светој Богородици. Молимо јој се и код куће и у цркви. Само се у цркви понајвише каже „Света Дјева Марија." Молимо јој се и захваљујемо јој што нам је родила Исуса Христа. И у цркви има једна молитва само њој. У тој се молитви каже од прилике овако: