Prosvetni glasnik
ПАУКЛ П НАСТАВА
389
дошао пре некога. А зашто се зове Крститељ? — А зашто се дан смрти његове зове Усековање? — Кад то пада? — Шта се прича о детињству Јованову? —
4. Проширење програма Овим је свршен програм овога предмета у овоме разреду, ади да ди тиме и све? По моме мишљењу, никако. Као што видесмо, овде има свега десет комада. За сваки да кажемо троба три часа: један на принрему, други за предавање, а трећи за понављање и утврђивање онога што је ново. То је свега 3 X 9 = 27 часова. Мођугим ми за овај предмет имамо за 40 радних недеља но један час недељно, то је 40 часова; а ако буде по 2, онда је по 80 часова. Већ дакле и по самоме времену може се узети више нешто но пгго је овде изложено. А шта је то, и је ли то потребно и могућно? Не само што је по времену могућно, него је и за васпитање духовно, морално и религиско, и иотребно нешто више од овога. А шта је то? То је, по моме мишљењу, на првом месту оно што се лане ирешло. Не само што је потребно нову грађу овако везивати за оно што су деца учила у претходпом разреду и знају, но је потребно то у згодно време попављати скоро онако исто као да га деца нису ни учила. Ово је потребно не само ради бољег памћења него и ради утицања на срце, ради буђења и јачања религиских осећања. И ако је истинито оно начело: „мало али ваљано", онда то вреди и овде. Не треба узимати више грађе; али ово што се прешло у овом и претходном разреду ваља утврдити што се боље може. Греше дакле они, којих се лањска грађа и лањски програм не тиче ништа. И ако би се та грешка провлачила кроз све разреде, онда би посејали на крај краја празнину и у уму и у срцу дечјем.
ИЗ ИСТОРИЈЕ ПЕДАГОШКИХ ИДЕЈА НА ЗАПАДУ — Ј1. Сињицки —
Велнки нретходницц сувремене педагогике до Русо-а Иедагогика — то је теорија вештине у настави и васпитању. Први, који је озбиљно размишљао о тој теорији, био је Платон. И тај први теоретик педагогике расматрао је њу са социјалне, са друштвене тачке гледишта, ноставивши учење о васпитању у свезу са науком о друштву и држави. Целокупно васпитање мора сс изводити тако, како би од њега највећу корист извукло све друштво.