Prosvetni glasnik

38

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

буљону, изузев у мениску, јер бактерије иотроше дишући сав растворени кисеоник. Затвори ди се сада дев палцем и преокрене, ваздух се пење у облику мехура на више и чини да део буљон понова тако засветли, да изгдеда као кад се у мраку пење дагано каква светла ракетла. Ако се остави деп понова на миру, буљон со угаси после 1 / 2 сата. или још раније и опет се може тада опит поновити и учинити ,',а буљон понова засветли. Готово сви ботаничари узимљу да постоји директан однос између развића светлости код гљива и днсања. Али су већ ВиЛтц и други показали, да се светљиве бактерије могу однеговати и без развића светлости и да ипак расту и дишу, а тако исто лмко се можемо уверити, да се при пењању температуре истина непрекидно увећава интензитет дисања, али интензитет светлости само до извеспога ступња. Између развића светлости и кисеоника постоје слични односи као нзмеђу развића боја и кисеоника. Иајвећи број хромогених бактерија образује боју само у присуству кисеоника, као што се може видети у каналу, направљеном убодом (84Јсћкапа1). Само онде, где слободни Јеисеоник налази приступа, образује се боја; дубље доле, у безкисеоиичном простору, расту бактерије без боје. Образовање боја и развиће светлости оксидадионе су појаве, само док со образовање боја није до сада доводило у директну везу са дисањем, код светлења биљака био је ово случај све до данас. Али нре него што се докаже, да се са развићем светлости повећава и продукција угљен-диоксида, не сме се бар за сада идентиФиковати развиће светлости са процесом дисања, и ако између њих врло вероватно могу ностојати индиректни односи. Са разјашнењем суштине развића светлости бавили су се узгредно или подробно у новије доба многи испитивачи ( Е. Р(1пдег, ВаЛвгзгегсзку, ЈЈиђогз, 1'\ Еис1тд, Ка1а, ТоШгатеп, ТеЋтапп, Вегјеппск, Шс Кеппеу и ^апзоп), али со ипак о томо још јако разилазе мишлења. У колико се наше знање о томе увећава, у толико ноетајо вероватније мишлење, да у унутрашњости ћелије постаје једна хипотетична материја, фотогсн , који може ди светли у присуству слободна кисеоника. Јаку потпору добило је ово мишљењо кад је ВаЉгч&ешку доказао, да је велики број органских тела, н. пр. алдехиди, етерска уља, угљоводоници, масна уља и извесни алкоходи, у стању да светли, кад се једини са активнил кисеоником (озоном) при алкадној реакцији. Пошто је светдост таквих тела слична и по спољном изгледу и по спектру са оном, коју дају жива бића, и пошто се неке ВаЛггзгешку- јеве супстанције, којо светле под наведеним погодбама, налазе и у живим ћелијама — опомињем само на децитин, масти, холестерин, етерска уља и грожђани шећер — дошао је иоменути иснитивач до уверења, да се развиће светлости и у живим бићима да свести на оксидацију таквих тола. Било би до душо на мах решено, да ли је ЂаЛешегоаТеу у праву,