Prosvetni glasnik

40

ПРОСВЕТНИ ГЛАСПИК

је Фотоген и да лл светљење представља какав Ферментативни процес, не може се за сада одговорити. Будућа испитивања имаће да то реше: Да се Фотоген докаже, да се у колико је могућно изолу.јс из ћедија и да се доведе да светли и ван ње, изгледа ми примамљива и с обзиром на друге биохемијскс чињенице не сасвим безуспешна тежња. Ко је икада гледао ројеве свитаца, како као звезде лугалице пролећу кроз мрачну ноћ и ко јо са одморним очима дивећи се посматрао интензивно светле чисте културе од бактерија и виших гљива, биће да је и мимо вољу био занесен особином ово „живе" светлости. Отуда је лако појмљивО, да се у добу, када нас је Физика изненадила са новим, неслућеним врстама зракова, које су нам изглодале у првом тренутку као чудо, са удвојеном пажњом окренуло природи ових врсга зракова, што долазе од живих бића, и тежило се, да им се испитају Физичка, хемијска и Физиолошка дејства. У првом реду желео бих скренути пажњу на важпу разлику у начину свотлења код животиња и биљака. Ако осгавимо на страну РопсНиеае и задржимо се само на гљивама, биљке светле увек за дуже време, бактерије и више гљиве свстле данима, недељама, месецима, шта више, иод пзвесним погодбама, нарочито при великој количини хране, и годинама беспрекидно и дању и ноћу, док животиње, са малим нзузетком, светле релативно само кратко времо, обично само неколико секунада или минута, тако да светлост код њих чини утисак Лакве муње >тли варнице. Светлост гљива је беличаста, зеленкаста или плаво-зелена, сунротно ранијим тврђењима није никад таласава као светлост ФОСФора, никада немирна и варничаста, већ увек тиха и равноморна, свеједно, било да со посматра гоЛим оком или нод микроскопом. Интензитет јој је ио правилу увек незнатан, али има бактерија које тако интензивно светле, да им се светлост види и са неодморним очима на .јасном дану у осенчену куту какве собе. Изванредни облик у овоме правцу јесте Вас1тиш рћоерћогеит (Соћи) МоИзсћ, светљиве бактерије заклана меса, а још у већој мери РзеиЛотапаз 1ис1±'ега МоНзсћ, једна Фотобактерија, коју сам открио пре 2 године на морским рибама и која по светлосном интензитету надмашује све до сада познато светљиве бактерије. В. ЂгЛогз- у припада заслуга, да је први покушао, да бактеријску светлост употреби за лампу, и ја сам, имајући номеиуте две јако светљиве бактерије, нонова предузео 1)и1 >018- вљев покушај и на следећи сам начин конструисао једну бактеријску лампу: У Ерленмајерову стаклену боцу од 1 до 2 литра метне се 200 до 400 см. 3 соно-пептонског желатнна, запуши се запуитачом од вате и сторилишо. Пошто се расхлади, и ире него што се желатин поново стињи, он се импФује помоћу нлатинске игле младом, добро светљивом културом Вас1епит