Prosvetni glasnik

НАУКЛ II ПАСТЛВЛ

45

Још за време уставотворне скупштине избиле су две супротне тежње у разним пројектима о организовању јавне наставе, који су подношени овом законодавном телу. Ораторци су хтели да виша настава буде чисто стручна и техничка и да се даје у нарочитим стручним заводима. Кабанис, Мирабовљев пријатељ, схватио ју је као вишу научну наставу, која' обухвата целокупна знања, и предаје се у истом заводу. Кондорсеова је заслуга што су ове две тежње измирене, он је стопио ова два схватања. Ио њему виша настава не може се цепати; на против она мора остати једноставна, исто толико техничка колико и научна, и да се предаје у истом заводу, који ће у исти мах бити и огњиште за истраживање и проучавање и скуп специјалних и стручних школа. Све науке — вели он у своме извештају — предаваће се у целом свом пространству. Ту се стварају научници, људи који посвећују цео живот обрађивању свог духа, усавршавању својих умних подобности, људи који се одају занимањима, у којима се могу постићи велики успеси само дубоком студијом једне или више наука, Ту се такође спремају и проФесори. Путем ових завода свако покољење преноси у наслеђе доцнијем покољењу оно што је само наследило од ранијега и оно што је само умело додати." Кондорсе, по речима творца наших нових универзитета, г. рекгора Јијара, дао је на тај начин „иотпуну и пресудну деФиницију" више наставе. Али је ваљало чекати скоро цео век и до наших дана да се створи ова настава, овако дефинована. Револуција у ствари и овде није имала времена да примени своје идејс: она остави за собом само стручне школе: за математику. медецину, јестаственицу, оријенталске Језике. Овим школама конзулство додаде још нове: иравне школе. Године 1808. један царски указ (донесен на основу закона од 6. маја 1806.) организујући административни У ниверзитет Француске, „тело, искључиво овлашћено да дели јавну наставу и васпитање у целој Француској" зададе последњи удар старим унивсрзитетима Француским. Иод старим именом Факултета постојале су нарочите школе. „Оне не имађаху — вели г. Лијар — ни ширину ни развој, које носи собом научна настава са општим циљевима. И ако су били иридодати царском Универзитету, и ако су били по три, по четири смсштени у исте градове, инак су они били страни једни другима, без узајамних односа, без заједничког жнвота, без јединства. Каква је била слика наше више наставе у току целе те дуге периоде, рецимо у Паризу ? Двадесет завода беху разлучени са разним почецима и традицијама. Већина имађаше строго стручан карактер: Правна школа даваше адвокате, судије, медецинска школа лекаре. Научни дух постојао је у неколико ретких кућа: Француском колежу из XVI века, јестаственичком музеју, тековини конвентовој, и доцније 1869. у Школи виших студија. Што се тиче књижевног и научног