Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

она не представља ништа друго, до потребну конзеивеицу у промету материја. светљивнх гљива. Ако на завршетку бацимо поглед на наш пробдем још са енергетичне тачкс гледишта, види со, да се може у биљци поред разних врста енергије, топдотне, електричне и хемијске, појављивати и зрачна енергија у облику светдости. Значајни ®акт! Зелена ћелија хвата сво.јим микроскопски ситнимредукционим лабораторијама, хлороФилним зрнима, зрачну енергију што долази од сунца и претвара живу силу светлосних зракова у хемијску онергију. Из угљене киселине атмосферског ваздуха поетаје при том ослобађањем кисеоника органска материја, у к °ј°ј Ј е нагомилана напонска снага. Органске материје улазе као храна у светљиве животиње и биљке и развијају у њима при промету материја оиет топлоту и светлост. Дакле прави крвоток у биљци од свеглости ка светлости! Одиста, светлост живих бића нроизлази од сунчево зрачне енергије. Било да излази светлост из свичеве женке, која својом лампом, седећи у трави, ноказуЈе пут иохотљиву мужјаку; било да КосШиса и РепсИпеае изненадно засветле надражене кљуном лађе илн заошијане таласом; било да дубокоморски раци осветле својим светлосним органима мрачно дно морско или било да каква светљива шешираста гљива испуни у прашуми своју најближу околину магијском вечерњом светлошћу — светлоет организама у основи узета није ништа друго, до сунчова зрачна енергија, то је биљком ухваћена и прерађена светлост, то је сунчана светлост коју биљка понова рађа. 1. XII. 1905. Превео Д. Л». Катић

НОВИ УНИВЕРЗИТЕТИ ФРАНЦУОКИ' — Гастон Рувје —

I. Иренорођај ј ниверзитета. Мисао, данас потпуно остварена, о вишој настави у Француској потекла је у самим зачецима савремене Француске, у најплоднијим годинама револуцмје (V. 1лаг<1: еисе^петеп! зирепеиг с1е Ггапсе с1е 1789. а 1883. 2 \о1., Рапз, Со1т, 1888). 1 Одломак из дела Јавна настава у Француској у почетку XX века, предавања пншчевих Шведима на упсалском универзитету августа 1903. год. о целокуиној настави у Француској. Два друга његова сународника држала су тамо у исто време. предавања о историји француског народа н историји Француске књижевности. Ово је завршни одломак дела, у коме се говори о вишој настави.