Prosvetni glasnik

52

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

проФесоре свих Факудтета и школа под председииштвом министра иросвете, г. Шомје. Доиуштено је зачудити се да су те опште скупштине тако скорашња установа: не треба заборавити да наши универзитоти немају више од осам гсдина. Други један за чуђење јесте тај, што постоји Факудтет за протестанско богословље, онда кад нестаје службене наставе католичког богословља. Год. 1885. католички Факултети (Париз, Екс, Бордо, Лијон и Руан) и протестански Факултети (Париз, Монтобан) беше једног дана заједно сви укинути. Али је та забрана морала отпасти за ове последње, јер се ту појави једна несавладљива тешкоћа. У местима, где католички Факултети не припремаху кандидате за свештенике, владнке су их спремали ван универзитета у својим семинарима (дрква у осталом и не признаје ове Факултете и Рим им одриче каноничку инвеституру). Факултети протестантски на против, били су једини заводи, у којима су се спремали свештениди протестанске вероисповеди. Да се постане пасгор треба, по законима и прописима, имати матуру књижевну и богословску: без протестанеких Факултета било би немогућно регрутовати ове свештенике, онако како држава то изискује. Запазимо и ово: Факултети католички нису укинути у принципу; указ — закон од 1808. који их је основао није промењен, постоји и данас, они су затворени само иутем буџета, њихов нарочити буџет је укинут. Универзитетом париским управља Један савет, еастављен из декана Факултета и директора школа, који су правни чланови и изборних чланова (по два на Факултет или школу). Канцеларија овога савета састављена је данас из г.г. Дијара, члана института, видеректора, (који врши дужност ректора, пошто је ова титула задржана у Паризу за самог министра јавне наставе), и он је председник савета; Апела, декана научног Факултета. који је потпредседник; Л.ависа, члана Франц. академије наука, директора више нормалне школе, који је секретар; Алберта Дирана, секретара академије, који је други секретар. Допуштено је додати да је садашњи савет значајан и по личној вредности својих чланова, који су философи као Бутру, научници као г.г. Апсл, Бонје, Љшман, историци као г. Л.авис, правници као г.г. Лијон-Кан и Рено, лекари као г.г. Дебов и Пинар. Ректор се не бира, њега поставља држава и он преставља државу у универзитету. Савет, управљајући универзитетом, води пре свега бригу о буџету. Овај буџет обухвата различне ириходе: главни су дарови и завештања (више од 150000 дин.), приход са имаЊа универзитетског (рента од 10000 до 11000 динара, који одговара капиталу од скоро 400000 динара), најзад и поглавито школске таксе: уписнина, такса за библиотеку, практичне радове, лабораторије. које су донеле 1902. године 1194683