Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

55

Најзад овај се Факултет брине и о лепо.ј опсерваторији да Мон-Гроу код Нице, дару посланика БишоФсема париском универзитету; ту је он приређивао занимљиве опите о брзини светдости. Има 25 редовних, 6 ванредних проФесора, 8 додената, 10 учитеља (таИгез с1е сопЈегепесез) који су у 1904. години поучавал.и 1415 студената, од који су 147 били странди, и 131 ' студенткињу, међу којима је било 90 странкиња. Основан такође 1808. године књижевни факултет би нренесен на Сорбону 1821. —1822. год. Од предмета, који се претресају на његовим многобројним предавањима, накнадним и редовним, и конФеренцијама у 1903.—1904. години, поменућу само оне, који ће дати што потпунију слику о енциклопедијском, живом, модерном карактеру његове наставе. 0 моралном идеалу (од г. Сеаја, једног од најубеђенијих поборника популарних универзитета), мисаони аокрет у Немачкој од 1830.-1848. год., Луј XV и пегово доба (од историка г. Лависа); Историја француске револуције (катедра, коју је основао град Париз) ; Морална настава у школи; аолитичке теорије Огиста Еонта и њихов утицај; географија француских колонија (од г. М. Дибоа); Преображај модерног Јааана итд. У овом Факултету (који води бригу о. красној библиотеци париског универзитета) нридодат је музеј за античку и модерну вештину. Наставно особље: 24 редовна, 8 ванредних проФесора, 13 доцената, 10 учитеља. Ђака: 1510 међ којима 131 странац. Ученица 320 од којих су 203 странкиње. Виша нормална школа чини од скора (указ од 10. новембра 1903. године) саставни део париског универзитета. Његови се ученици сад описују у књижевни или научни Факултет (указ од 12. маја 1904. прописао је нова правила за иријем), и њени учитељи улазе у састав наставног тела иоменутих Факултета. До 1903. овај је завод зависио непосредно од министра јавне наставе. Основана први нут 9 бримера III. године, обновљена 1808., овајешкола отворена тек 1818. године. У своја два одсека: књижевном и научном она спрема проФесоре гимназија и универзитета. У 1904. години примљено је 28 кандидата за књижевни, 20 за научни одсек. Школа има своје оделите лаборатори.је н објављује своје Анале (за математику, Физику и хемију). Она запрема пространн дом у улнци Илм (Дипи: Стогодишњице нормалне школе, Париз, 1895. год.) 1 Укупно (без нормалне школе) Универзитет је' бројио 15. јануара 1904. године 12283 ученика, међ којима 914 странаца и 702 ученице, од којих су биле 401 странкиња. Његово наставно особље бројило је 251 прОФесора, које ванредних које редовних, које доцената. То је најмногољуднији универзитет на свету.

1 Иисац је ироиустио да иомене да је ово интерна школа. Пр.