Prosvetni glasnik

ПЛУКА II ИЛСТАВЛ

59

(без више школе у Алгиру). Пре 1789. Француска је бројида 22 универзитета: Иариз, Бурж, Ордеан, Ремс, Дижон, Везансон, Нанси, Штасбург, Дуе, Кан, Анжер, Нант, Поатје, Бордо, Тулуза, По, Монтеље, Терпињан, Екс, Авињон, Оранж и Валанс. Разуме се да 14 садашњих универзитета ио паланкама нису ни близу једнаке вредности. И ако поједини, као Л.ионски, Бордоски, Тулуски, броје преко 2000 студената, други као безансонски, и клерион-Ферански једва скупљају око 300. Ведри духови рачунају да би боз сумње било корисно одупрети се мало боље лошглним прохтевима. Међутим ваља приметити да наши млади универзитети без изузетка, од најмањег до највећег, примају с]>цу мисију која им је повереиа и сви су постали вредни стожери научних радова. „Мени је — рекао је год. 1904. министар јавне • наставе, г. {Помје, главном скупу универзитетских проФесора у Паризу — менп је особено мило кад се сетим да није иариски универзитет једини који има ирава да се поноси својим трудовима и својим успеснма. И универзитети по унутрашњости обележавају такође сваким даном своју моћну индивидуалност, животну снагу која кипи. Оне се не илашс да ће их једног дана прогутати њихова лепа сестра париска. Они су схватили да поред ширења онштих знања, чему сви донриносе, сваки универзитет има своју особену мисију: да створи научне стожере, подесне за своју непосродну околину, за потребе и изворе области, ) које су смештени." Напоменуо сам већ једну значајну црту наших универзитета ио унутрашњости, која јо у толико значајнија у колико је наша настава централизованија, а то је разноликост. Сваки од наших универзитета навалице је присвојио себи нечег личног, дух сво.јо области. У Л.иљу је 18. априла 1904. године био отворен један јавни курс, при чемује и општина суделовала, о економеким аитапима, која се тичу северних области; проФесор, г. Афталион, овако се иаражавао: „Срећна је ова тежња универзитсха да се не ограничава на нормалну насхаву, ко.ја је униФормно јоднака по целој земљн Француској, него да ствара и нову наставу, подешавану потребама и интересима области у којима су; њихова је амбиција да постану велики обласни универзитети, да со појаве као жива огњишта умне радиности и да осветљавају далеко сву своју окодину." Да ли да дам који пример ове тежње са мењањом наставе наших универзитета према областима? Екс има своје катедре историје Ированса, језика н књижевности јужне Јевропе, историју језика и књижевности пр.овансалско, модерног грчког језика. У Греноблу од 1894. године један курс индустриског електрицитета одговара локалним иотребама јеДне области, богате „белим угљем" Бордо је створио курсове историје Бордо-а и југозанадне Француске, језика и књижевности југозапидне Француске. Кан проучава историју књижевности и уметности норманских, Дижон иСтори.ју Бургоње, Нанси исторпју ис-