Prosvetni glasnik

БЕ ЛЕШКЕ

БЕЛЕШКЕ ИЗ НАУКЕ И ПРОСВЕТНИ ЗАПИСИ Бе1о. У делима Марка Марулнћа (81аг1 рјасГ ћгуа^зк! I св., стр. 202.) налази се и овај стих: ,/Тијгт 1еЛот роуИ, и Шј зе дгоЂ Изпи А. Лескнн у свом саставу „2и <1ед \Уегкеп Лез аИкгоаУзсћеп ЈЛсћ1ег8 М. МагиПс" помиње, да му је реч лето непозната и не може је објаснити. У Марулићевнм песмама, као што је познато, има много преведених стихова из тегова Евангрлистара, који је на Латинском језику, као и из других његових .латинских дела. И ова песма, у којој је изнесени стих, има своју латинску паралелу, у којо.ј на поменутоме месту стоји згпАопе (аћ1. зтд.). 8т<1оп — П18 (1'ет.) је грчког порекла (бмдсои-буод) и означава Фину. танку ланеиу тканину, а уз то мртвачки покров, па чак и покров Христов. 1 Откуда у нас назив лето за овај исти појам, нпје баш лако показати. Те речи у данашњем књижевном језику нема, а не налази се ни у мало старијим штампаним текстовима — бар у колико је мени нознато. По свему ми се, пак, чини, да не би била без основа ова претпоставка: лето је или чист италианизам пли према латинскоме удешена реч, 7 Латинскоме језику уз обичан назив за смрт, тогз, постоји и песничка реч, реч вишег стила 1е1ит (пеи(г.); у Италијанском има придев 1е1а1е — смртан. Није немогућно, да је од исте основе и лето код Марулића као нешто што је од најпрече потребе око мртваца, а можда.се у ком крају на Јадранскоме нриморју и данас чује та реч. * Нешто о Радинову јевањђељу. Онима који воде рачуна о српским књижевним старинама неће битн непознат лоследњи лист поменутога јеванђеља, који чудни Григоровић донесе у Русвју са свога путовања по југословенским крајевима. Где га нађе и зашто би принуђен, да узме само један лист (узгред буди речено, најважнијиЈ, остала је тајна у гроб однесена, а нагађања је било свакојаких. По Јагићеву нрепнсу издан је тај лист у 81аппата IX, год. 1877.

1 БкИоштге 1а1т-& , ап<Ја1б раг 1 ј . (Јшећега! е1; А. 1)ауе1иу, поиуеНе 6(1Шоп... раг ЕтПе Сћа1е1ате, Рагјз 1895.