Prosvetni glasnik

В Е Л Е III 11 Е

69

Овај споменичић знатан је ноглавито с две стране: са своје старине и са занимљива, доста иекрена и проста, записа, који је мало опширнпји од ондашњих записа у другим књигама, и по коме се зна, да је за владе нашега Ераља Милутина рађено на преписивању црквених књига у Жегљигову и околинп. Али има нешто у овом споменику, због чега је и до сада било речи. а и ови ће се редови тога дотаћи. То је година његова писања. У запису, између осталога, стоји и ово: „Зачешс с« и сккркижше + ' > > + се. ск кжи1бк> помоцжнј дни крад к Оу роша и при клллицн Оимоннд'к, и при казнкцн Драгослак к н казнкчи кирашлсл-к. ижланЈЦЈоу' казнкцоу' со\-шицем1. 1еги се кралк раз мнри з' рккк! (т. грккк|). Вк ^ | ( "Ј" ^ л к. и .И. сотно (бикдикто. ле.а дроугои' нг оузна^к ко№ К1 л к..." Јагић, издавалац, прочита горње бројеве као 6800. ^>(0 заиста значи 6800, али после тога још долази и .11. сотно. Ово су његове речи, којима то објашњава: „8уа је ргШка, (1а зе затот р1§си (:а.ј гпак пе зуШје <1о51а гагдоуге^ап. 2а 1о рпрјза јоз 1гпоУ1се и .и. сотно ("..ј. оскмк-сотно. Ме т1аНт <Ја 1л ^е 1та1о с1(;аУ 6808. јег Т ј 1 1а(1а гјес сотно о>1а1а зиу18па; 12181а ђ1 об1т <:о§а доЛша 1300., које §ос1те јеЈуа зе 181от МИиИп ујепсао 81топИот..." Али онда ио ком рачуну изиде Јагићу година 1308., кад би по правилном рачунању требало да буде 0800 — 5508 - 1292? А да то није случајна или штампарска погрешка, види се отуда, што је и у натпису чланка стављена та годпна и што се иначе у тексту чешће баш 1308. год. помиње. Покојпи Свет Вуловић у Годишљици IV. ,' сматра 1308. год. као обичну грешку. а држи да је једино могућна или 1292. или 1302. год. У својим пак, школским предавањима од 1897. год. узимље само 1292. год. И он је чигао ^ ј СС ' н .и. сотно као 6800, па је одузпмањем броја 5508. добио 1292. годину. Тај је споменик и раније помињао увек уз остале споменике 13. века. Ако је Јагићев рачун случајно погрешен, мишљење пок. Вуловића поткрепљпвано је и неким разлозима, зато ћу од њега почети. У запису стоје и ове речи: „окладак>фО\ј* казнкцоу со\/"шицс|«. !бги се кралк раз'мири з' ркки." Ова последња реченица може се двојако тумачити. Или означава време иисања споменика, или доба у које је Драгослав обладао Сушицом. Ако означава оно прво, онда се то никако не може сложити с 1292. год., .јер ,је мир с Грцима прекинут тек 1296. год. 0 год. 1308. није потребно нп говорити, она је изишла из погрешног рачуна, а, у оста.лом, ни тада није било ратовања с Гр.цима. Чудно ми је пак, како да Вуловић превиди оно „и при клалици Симс»нид'к". То нам је довољно, да иостанак споменика не помичемо даље од 1297. год., јер је познато да је Милутин те године, иритесиивши Андроника II, утврдио мир и узео Симониду. Јагић се, као што поменусмо, дотиче имена Симонидина, али напомиње, да Гадин 1300. год. мучно да би могао знати за Симониду. Зашто?... — Главно је овде, да. споменик, по моме мишљењу, није писан аре 1296. године, нити у оно доба, које му одређују Јагић и Вуловић, У запису су, заиста, нејасно забележене године. Онај додатак и .и. сотно могао је доћи, по Јагићу, да као потврди што је бројем пре тога

1 »Белешке и белешчице" стр. 296.