Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ИРИКАЗИ

155

тшашчсње; м. „убида" (етр. 114.) убијца; „у наредним двема грдинама" (!!) 'етр. 120.); м. „васпоетављањо" (стр. 135.) усиостављање ; „ипав су и 'привромена вдада и палата биде у рукама буржоазије, коју су помагале и новине, које су објашњаваде публици смисао евршенога преврата" (стр. 149.) пт.д. Г. 3. и сувише често употребљава етране изразе, чак и без икакве потребе и онда, кад има згод&н и добар српски израз. На пр.: „инструкдија"; „контрода" (стр. 59.); „каса" (стр. 65.;; „Фабрика" (стр. 69.); „такса" (стр. 80.); „администрадија", „дезертирад" (стр. 84.); „привидегија", „комисија" (стр. 85.); „коадиција", „абдикадија" (стр. 90.); „магнат", „конституција" (стр. 95.); „кодонија" (стр. 97.); „кондентрисан" (стр. 122.); ит.д. На једном месту казује г. 3. нешто што зацедо није мисдио казати. „Уз материјадно опадање, пак, наста. и кудтурно опадање под утицајем Фанатичне управе и непросвећенога свепттенства, теје сасвим оиравдано што Шпанија посде Филииа дође у ред држава другог ступња" (стр. 24.). Без сумње је г. 3. хтео казати да је то сасвим „разумљиво", а не „оправдано". — Наишао сам и на једну аогрешну дефиницију. ГЈ.ролетаријат деФинише г. 3. овим речима: „људи који ничега нису имади и који су свој рад продавади за новац". (стр. 80.). Као у свом Средњем веку, тако и у овом Новом веку, приповеда и учи г. 3. више пута негативним реченицама, а то не ваља. В. на пр. етр. 20. 69. 77. 108'. 111. 114. 162. ит.д. Воћ је г. Јов. Н. Томић у свом реФерату овог Новог века Гдавном Иросветном Савету врдо згодно напоменуо да треба бити досдедан у аиеању властитих имена (в. Иросветни Гдасник од год. 1905. стр. 16.) То исто преперучујем и ја г. 3-у, да не бисмо и у новом издању' читали и Мавро (стр. 8.) и Мориц (стр. 26.); и Франсоа (стр. 15.) и Фрања (стр. 86.) и Фрањо (стр. 90.); и Виљем (сгр. 54.) и Видкелм (стр. 61. 63.). — Ердељеког војводу, којн је као пољски краљ владао 1574—1586., треба звати Стеван Батори (ВаЉогу Муап), а не Стеван Баторија (стр. 30.). — Незнам зашто г. 3. пише „Каринтија" м. Корушка, „Крајина" м. Крањска? (стр. 34.). — Кад се прича о догађајима, који ее тичу Угарске, а не искључиво Мађарске, онда није коректпо употребљавати назив „Маџарска", као што то г. 3. досдедно чини (стр, 42. 63. 80. 86.). 13 — Сеп. особног имена Тиргб глаеи Тирго-а, а не „Тирга" (стр. 102.), исто тако од Русб: Гусо-а,а не „Гуса" (стр. 110.), посвојни придев пак гдаси Гусбв а не „Гус.ш" (стр. 116.); од имена Сили глаеи посвојни придев Сиди-ев, а не „Силин" (сгр. 54.). Нрепоручио бих г. 3-у, да код властитих имена етави у заграду, како ее пишу у дотичном језику. Са задовољством истичем да сам нашао само неколико таквих штамаарских иогрешака, које би квариле смисао, а те еу: Гргур VIII. (етр. 19.) м. Гргур XIII.; „У Шпанији за Помбала..." (стр. 83*.) м. У Португалији...; „у недобивеним провинцијама" (етр. 84.) м. у новодобивеним; Фрања II. (стр. 85.). м. Фрања I.; Луј XVI. (стр. 100.) м. Луј

13 Г. Томић неаа право када каже: »Треба на нример или све једнако писати само »Угри« и „Угарска«, или „Маџари" и »Маџарска«, јер се баш мора нисати једанпут овако, а другипут онако.

иросветни глаоник , I. књ., 2. св., 1906.

11