Prosvetni glasnik

14»

радња гдавног просветног савета

193

Према реФерату г. Ковачевића Савет је дао мишљење: да г. Мидан (Блажо) Ченгић нема пронисне квалиФикације за вероучитеља у нашим ередњим школама. VII Прочитан је реФерат г. Михаила Ј. Ђорђевића, проФесора, о књизи: „Невесињска буна 1874. и почотак устанка у Херцеговини 1875. год." од Ристе Пророковића — Невесиаца, који је молио за одобрење да се ова њогова књига може употребљавати за књижнице народних школа и за поклањање ученицима старијих разреда народних школа и да министарство просвете већи број ово књиге откупи за књижнице средних школа. РеФерат г. Мих. Ј. Ђорђевића гласи: Г<лавмом Просветиом Савету Просветни Савет тражио је од мене мишљење да ли се може књига г. Ристе Пророковића: „Невесињска буна 1874. и почотак устанка у Хердеговини 187 5. г." препоручити за школске и народне књижнице као и за награђивање ученика из старијих разреда. 0 томе част ми је Главном Просветном Савету поднети своје мишљење. Похвална је била првобитна мпсао пишчева, коју је изнео у првом издању своје књиге, да нам по причању учесника и сувременика нружи тпто се зна о херцеговачкој буни и устанку, како би на тај начин из самог народа потекла права грађа за исхорију тога догађаја. Ту своју првобигну ндеју писац .је у овом издању изменио и проширио, трудећи се да нам те догађаје нрикаже у вези са осталпм евронскдм приликама на Истоку. Овај је посао и мпого финији и много тежи, јер захтева необично добро иозна вање дипломатске историје тога доба и зрело проценивање тадашњих при.шка. У овоме баш иогледу књизи г. Пророковића могу се учинити многе основане замерке. Ово вреди нарочиго за други део његове књиге. Тврдо увсрсње нишчево да иам је Руспја била увек искрен пријатељ н цомагач одвело га је многим погрепшим закључцима. У потврду овога довољно је поменути ппшчево резоновање о састанку кнеза Мцхаила са грофом Андрашијем у Иванци и о иоеледицама тога догађаја. Сепаратичку политцку црногорског кнеза документовану званичним архивским цодацима иисац покушава да брани народним изрекама и иословицама. Како г. Пророковић гледа на догађаје ловољно показује и то, што он и понуду Амзибега Ризванбеговића сматра као „ врло озбиљну ирилику да, се Босна н Х.ерцеговина арисаједине Србији " и то на неколико месеци после убиства К.неза Михаила. Осем овога књизи би се г. Пророковића могло замерити и на полемичном тону који је на више места приметан. На основу свега овога мншљења сам: да се ова књига, и ако ју је издала Коларчева Задужбина, може препоручити само за школске кпижнице, а не и за народпе књижнице, нити пак за награђивање ученика. 1. Јануара 1906. год. у Веограду. Захвалаа на иоверењу Мнх. Ј. Ђорђовик ироФесор I. београд. гим.