Prosvetni glasnik

ПРОСВЕТНИ 1'ЛАСНИК

овоме стубу у почетку је призматична, јер је отвор био ћошкаст, а после је постао цилиндричан, јер су се ћошкови отвора услед трења заокруглили. Пајвећа висина, коју је постигао бида је 476 т. (а база од приЈике 200 т.), али се распадањем често мењао и смањио. Да није опадао рачуна се да би овај лавични стуб избио до 850 т. висине. Распадање ,је морало бити од познијих потреса и бусева, а и од себе услед прслина, које су се јавиле приликом хладења унутарње масе и избијања из ње паре и гасова. Стуб је тај врло дуго био унутра у усијаном стању. Ова идтересна Форнација кумуловулкана и ексгрузивног вулканског стуба на брду 1Јеле скренула је пажњу геолога на друге вулканске зупце и кикове, па се почело доказивати да неки од њих нису постали деструкцијом, већ да су им Форме конструктивне. С тога би у том правцу а с великом пазкњом ваљало приступити изучавању сличних облика у Србији, као што су Островица и Треска у рудничком округу; Борачка Крш, Треска на Конаонику, Мркоњ, неке Тилве у Црној Реци итд. 0 лавиним стенама на вудкану Пеле и Формацији кварца у модерној лави говориће се другом приликом". 4. Влад. К. ПотковиИ реФерише о раду Г. В а к а 1 о лу-а: Уог1аи%е М1М о П ш 1§ ићег сНе Гаипа (1ег Тпа8 ипс! Јез Јига уоп Ко1е1 (Ви1§апеп). СепИаШкП 1иг М1пега1о§1е, 6ео1о§1е ши! Ра1аоп(;о1о§1е, 1905. Л'; 16, стр. 481. — „Остављајући стратиграФске и тектонске односе за други иут, аутор се овом ириликом заусгавља само на одредби тријасне и јурске Фауне из Котела. Из тријасних слојева одредио је 25 врста. међу којима 8 нових, а из јурских 16 врста. Ако се упореди коралска тријаена Фауна Котела са замбачком Фауном иаћи ће се велике сличиосги. У Котелу се ииак налазе неке нове Форме, међу њима некоје које се веома нриближују тетракоралима."

Погитовани г. Уредниче, Част ми је замолити Вас, да у „Просветном Гласнику" изволите објавити ово неколико речи новодом писма г. С. М. Лозанића, које сте објавили у Фебруарској свесци „Просветнога. Гласника." Из записнака седнице Српског Хемијског Друштва од 15. окт. пр. год. који је објављен у децембарској свесци „Просвет. Гласника" види се, зашто није могла да изиђе моја исправка ни у „Тежаку" ни у „Земљорадничкој задрузи и на чланак г. Лозанића: „Вегетациони огледи у Србији", који је изашао у „Земљорадничкој Задрузи" од 31. августа пр. год.