Prosvetni glasnik

290

ПРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

који га је препорутао за књижнице народних школа и за уџбеник у Учитељским школама. По томе њему је призната и ваљаност и потреба. Ново издан>е, које смо ми црегледалп, мало се разликује од првога издања, што је сасвим иојмљиво, пошто се и Буквар не разликује много од свог првог издања. Упутство има теоријскн и практични део. У првом делу говори се каква треба да је почетна настава и нашта све има да обрати пажњу наставник, ако му је у истини стало до тога да му рад буде правилан а по томе и добар успех зајемчен. Напомене ове нису без вредности за наставнике ирвог разреда, особито за оне који су мање посвећени у науку о васпитању, — па и ако нису свуда довољно психолошкп цротумачене и образложене (Овога ради треба само видети одељак 3. „да се ночетници свикну на пажњу"; одељак 5. „у почетку ваља пробудити моћ душевног рада, особито моћ мишљења", где има и овакав став: „Ако је пак његова душа још пасивна и зачмала, тад је узалудна сва настава; оно што на једно уво детета уђе, на друго изађе, док душа од свега тога ништа и не намирише. То показује како су преко потребна. пзвесна припремна вежбања у дечијим моћима шшљења као увод у наставу". На једном месту стоји да може учитељ и телом бити одан свом иозиву.). У овом одељку најважније је то: што г. писац тражи усмену анализу говора пре него се пређе на буквар. Ово је сасвим правилно. Г. иисац, дакле, у духу данашње дидактике, тражн да деца науче читати пре него знају ма и једно словце. А како се то има изводити у праксп, објашњено је овде доста опширно. Правилно је изнесено и шта је шчитавапе, које и у нас сви практичарн хвале, али га ипак многи ногрешно разумеју. Учитељи, који буду радили у школи према овпм упутима, поуздано је да ће постизати добро читање. Практични део излаже какав треба да је рад у појединостима још од првог дана, кад деца дођу у школу. Има понешто што тражп г. писац а сувише је рано на пр. да већ другог дана упути ђаке да рано лежу а рано устају, да један другом помажу, нозајмљују и позајмљено враћају, да се за увреде другоме не свете и сами не наплаћују, већ да учињене увреде и досаде учитељу пријављују и т. д. Понеке од ових поука, као што се видп, и од сумњиве су вредности. Може се замерити г. писцу што тражи да се сувише брзо прелази од једног предмета. на други. Тако је за трећи дан рада у школи постављен овај циљ: „појам о реченици, речи п слогу као припремна вежбања за читање". Означено је, дакле, да деца већ троћег дана науче: шта је реченица, шта је реч и слог, а то је премного. У рукопису је на неких пет табака разрађено шта се све има урадити трећег дапа. Међутим за колпко ће се времена моћи нешто да уради, што је учитељ намислио, зависи више од ученика него од учитеља. Да истакиемо још само две три ствари. Погрешно је што со траже сувише дугп разговори о предметима, чија су имена нормалне речи у буквару, и што се утврђује готово исти ред за сваки такав разговор. Пре свега ови дуги разговори замарају ученике те не могу да схватају оно што после долави и што је главно. Утврђивање пак реда, којим се води разговор о предмету код претходног посматрања или аналпзе, не може се психолошки образложити.