Prosvetni glasnik

РАДЊА ГЛАВНОГ ПРОСВЕТНОГ САВЕТА

289

Захвалан на иоверењу враћам Главнои Просветном СавеТЈ у прилогу под ,|* рукоппс поменуте татанке. 28. јануара 1906. год. у Београду. Ииленко Вукикевић. Савет је усвојио ове реФерате г.г. реФерената и одлучио: да се „Српска историјска читанка" од ироФесора Николе Савића не може употребити у средњим школама као помоћна књига ири изучавању Историје Срба. Г.г. Јовану Н. Томићу, д-ру Михаилу Р. Поповићу и Миленку Вукићевићу у име хонорара за реФеровање о овој књизи, одређено је свега шездесет (60) динара. XVII Прочитан је реФерит г.г. Љуб. М, Протића и Владииира Д. Стојановића о „Уиуству за наставни поступак са Вукваром од Стеве Чутурила", које је у рукопису поднео г. Ст. Чутурило и молио да министарство просвете откупи и о свом тротпку одштампа ово. Упуство за потребу учитеља народних школа. РеФерат г.г. Љуб. М. Протића и Владимира Д. Стојановића гласи: Главмом Просветном Савету Прегледали смо Уиутство за наставни аостуаак са букваром од Стеве Чутурила, па нам је част пзнети своје мишљење о овоме спису на захтев Гл. Пр. Савета. * 1904. г. примио је Гл. Пр. Савет Буквар за I. р. основне гаколе од г. Ст. Чутурила као аонајбољи од свих који су на стечај били поднесени. и преиоручио је да то буде уџбепик, што је и министарство просвето усвојило Од стране Гл. Пр. Савета били смо и ми одређени да прегледамо оида на стечај поднесене букваре. Том приликом ми смо изнели више предлога какав треба да буде нови буквар, и њих је Гл. Пр. Савет примио као оправдане. Према њима Буквар г. Чутурилов требао је да претрпи знатне измене. Ну г. Чутурило на то ннје могао пристатп, изјавивпги да би сиис поправљен према нашим напоменама морао изгубити п главно обележје које му је он дао. По томе је овај Буквар остао у главном како га је г. Чутурило изменио према првом издаву. Ово је било потребно да нагласимо с тога шго је овоУпуство подегаено према Буквару какав је, а не какав ми мислимо треба да је. Имајући на уму ово и наше мигаљење о овом Упутству ограничиће се у главном на то да покажемо; да ли је г. Чутурило успео да упути наставнике вако да успешније предају по његовом Буквару. Онога пута друкчије не бисмо ни могли, сем ако не бисмо били намерни да се упуштамо и у оцену самога Буквара, а то није наш задатак овога пута. * Упутство од г. Чутурила није сасвим нова ствар, већ друго аоауњено издањс. Оно је у првом издању било два пута пред Гл. Пр. Саветом,