Prosvetni glasnik

300

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

г.гедао да разне примере што више систелатише, и да наведе што више сдучајева. Али и ако код њега има много више случајева, ипак ни он „не иретсндује на потпуност", што је, разуме се, велика пггета. И код њега су, као и код Новаковића, махом примери који се састоје из двеју или трију речи. Теже случајеве или је предвидео, или их је можда намерно обишао. Сем тога г. СтеФановићу се може учинити једна замерка да је он ставно уједно случајеве, који само на први иоглед изгледају подједнаки али се не могу расправљати подједнако. Тако нпр. он је » ставио уједно случајеве као што су: Северна Америка, Мала Азија, Источна Србија, Јужна Морава, са: Јадранско Море, Срез Врачарски, Жарки Појас, Општина Шабачка. То нису исти случајеви, јер код: Северна Америка, Источна Србија, Јужна Морава може бити питање само о томе да ли треба писати велико: Северна, Источна, Јужна, Мала итд., пошто данас код нас сви пишу: Америка, Азија, Србија, Морава, великим писменима ; дотле код: Жарки Појас, Општина Шабачка, Срез Врачарски итд., може бити питање о обема речима: да ли треба и једну и другу реч писати великим писменимн, или само прву а другу не, илп нн једну ни другу. То исто вреди и за случајеве као што су: Св. Тома Св. Никола, Св. Сава према: Нова Година, Велика Недеља, Велики Петак, Беле Покладе итд. Као што смо већ видели, и иосле појаве Новаковићеве граматике јавља се неједнакост у писању оваквих нојмова у нашем књижевном језику. То долазн колико с једне стране отуда, што су Новаковићева правила непотпуна, толико с другег стране и зато што су то мање више ситнице на које наши књижевници не обраћаЈу довољно пажње. Те се ствари уче и утврђују се у памети у млађим, ђачким, годинама, и кад младић изиђе из школе, он треба да је у исти мах начисто с овим пи тањима. Нико паметан не може захтевати да зрели људи седну и уче како што треба писати у доба, када они осећају потребу не да се сами уче, већ да другога уче и да нешто другоме кажу. Ипак се у последње време утицајем школе код млађих људи огледа тежња да нишу премаправилима која је поставио Новаковић, само пошто су она непотпуна, а немају за собом јаке књижевне традиције, осећа се неједнакост и недоследност. Али није да само ми мучимо муку с овим нитањем у нашем правопису, него ту муку муче и други народи који имају много богатију књижевност, и много дуже времена него ми имају свој књижевнл језик. Ни у руском књижевном језику нису још утврђена правила кад у оваквим случајевима треба писати велика писмена. И тамо влада неједнакост н колебање. Ја ћу да наведем само неколико примера које сам покупио из јануарске свеске: В^ћстника 6вропв1. Тако они пишу. ГеограФичкое Обш;ество, РоссиВско Ветеринарно Обхцество, ИсполнителБнин КомитетЂ, Императорскаи Академјл Художествв. Политехническое 06шество; — Обшество охранешл народ. здрав1д, Обцество архитекторовЂ