Prosvetni glasnik

наука 11 настава

327

уоп — —, Оћег1ећгег ат ВегИшзсћеп 6утпа81ит /ит дгаиеп К1оз1ег. Берлин, 1905, 8°, стр. XIV, 148. Као што се види и из самога натписа овоме деду, писцу је главна намера, да докаже и покаже, како средњешкодским књижницама, које су одређене за наставнике, треба и могу најбоље да се користе ти наставници, па онда како, према тој задаћи њиховој, ваља уредити наставничкз књижнице у средњим школама. Да употреба (ВетЉипо) буде гато боља и гато кориснија, мора сеуређење (ЕЈппсћ1ип§) тако удесити, да потпуно задовољава погодбе за кориспу употребу. А као задаћу гаколским бибдиотокаманисац иоставља ово: „Наше библиотеке, а нарочито оне што су богатије по броју дела и опет међу њима поглавито оне које су у већии градовима, морају не само позајмљивати књиге, да се носе кући, већ морају бити иојед и н и м колегама приступне у с в а к о в р е м е, п а и б е з п о ■ средовања библиотекарева ради употребе насамомемесгу" (Увод, У). Дакле он тражи не само издавање књига на читање код куће већ, и то поглавито, и давањз на читање у самој библиотеци, дакле оно што се у Немаца зове Ргазепгзуз^ет. Ну ради овога треба најире иосвргаивати у самој библиотеци неке послове, који чине могућном добру употребу и корист од биб.шотеке. Ово се тиче каталога и подеснога смештања и обележавања књига, па онда просторија библиотечких. На првом месту ваља желети добре, понајпре гатампане каталоге, који су тако свима приступни. Нарочито велике библиотеке у старим заводима са славним именима треба да сматрају за своју дужност наспрам науке и школе, да добре штампане или бар писане каталоге стављају на расположење својим колегијама. Веома је практично уређење у великим пруским библиотекама, у Краљевској Биб.шотеци у Берлину и у десет университетских библиотека у Пруској, гато једна стална канцеларија у Берлину (^. \У. 7, Вого4ћееп81;г. 5), којој је поверона израда целокупногакаталога ових збирака, свакога ко ношаље 10 пФенига извегатава, да ли и у којој библиотеци има неке књиге. Раширење ове уредбе и на остале библиотеке у Немачкој само је питање времена. Писац мисли, да би се и за наставничке (школске) библиотеке могло можда доћи до сличне уредбе, наравно у извесним границама. После каталога, смегатања и оболежавања књига и питања о библиотечким просторијама долазе јога и друге ствари: ручна библиотека, часоииси, методи иодеснога увећавања библиотеке, положај библиотекарев и на послетку техничка питања. Литература о научним и народним библиотекама је пребогата, али о наставничким библиотекама нема скоро ништа, и ако у Немачкој има сада 1378 средњих школа. Иа међу њнма нема ни споразума,