Prosvetni glasnik

ОЦЕНЕ И ПРИКАЗИ

331

аљига Удрихова има два дела: 1. преглед и оиште напомене и 2. нарочити део. У првом се делу говори о задаћама библиотека уоиште и библиотека за наставнике у средњим школама; о развитку бибдиотекарства; о давању књига на читање и другим важним питањима; о задаћи ио изворимаа овога списа. Други је део овако подељен: Катадози, ручна библиотека и часописи, главна библиотека. Ресудтат свога расправљања Удрих износи у неколико тачака, после чега долазе регистри, који књигу завршују. Ми ћемо редом показати гдавније пишчеве мисди. Говорећп, у првом делу своје књиге, о задаћама и развитку библиотеке за последњих нсколико десотина година, писац напомиње, да школске библиотеке могу и треба да извлаче користи из искустпа добијенога у великим наЈчним библиотекама, те и морају ићи с њима у корак, гато до сада није чињоно у до^ољној мери. На набавку књига у средњим школама троше се иовелике суме, али уређење њихових књижница нијо увск тако, да додаје потпуне користи. У годишњим школским извештајима штампају се нове набавке, али често врло непотпуно и непрегледно. Тако место да се књиге уреде по струкама, штампају се без реда, а по негде се не наводе часописи, које је гакола примала. Може се рећи, да позвани не поклањају довољно пажње школским књижницама. На директорским скуповима њих су се узгред сећали; али оно што је најважније, нарочито са школскога гледишта, употреба није узимана у разматрање онако као што заслужује. Сем тога увек су се више имале на уму књижнице за ученике а не за наставнике; често је предлагано, да се ове две књижнице одвоје, али то ни до сада није свуда извршено. Дакле, уопште, Фактичко уређење садагањих књижница за наставнике средњих гакола у Немачкој, како нас писац уверава, није свуда најбоље. За тим писац показује изворе своме делу, о чем смо ми ранше већ говорили. Да пређемо на други, нарочити део у коме се управо расправљају питања из библиотекарства и износо предлози за уређење кљижница у средњим школама. Излагање главних мисли овога одељка олакшао нам је писац прегледом својих захтева и предлога на завргаетку своје књиге (стр. 129—135), који су ресултат претходнога опширнијег расправљања. Њих ћемо се држати и ми код свих питања, упугатајући со у детаљније разлагање само онде где нам се учини потребно због значаја саме сгвари. 1. Каталози. — Сваке библиотека тек онда показује своју стварну потпуну вредност, ако има добро н иодесно уређење каталоге. А у свакој уредној наставничкој библиотеци треба да буде три каталога: азбучни главни каталог, боље на листићима него у облику књиге, у коме су сва дела без разликовања струка: реални каталог, у ко.ме су књиге уређене према наукама, и каталог за акцесије,