Prosvetni glasnik

337

другог школскога посла, и да ли Комо тада баш моћи полагано и на миру прегледати што нам треба, сами, без надзора, који још и приличи за ученике, али није за људе, чланове једне исте колегије. Сем тога, често настаје уопште оправдана нотреба, да једанпут дуже време сами прођемо кроз библиотеку, да је разгледамо, да извучемо ову или ону књигу, која нам падне у очи, да је прелистамо и тако да добијемо по који подстицај за доцнију употребу. Због тога је и оправдано и једино правилно, да и главна библиотека, као и ручна, стоји члановима колегије на расположењу у свако доба, па и за време школског одмора, ради читања у њој самој; а давање књига на читање код куће да буде по досадањој пракси. Да школска књижница треба да буде за наставнике отворена и у време школског одмора, нарочито великога, довољно је оправдано већ и с тога, што је понеком наставнику, оптерећеном служб -ним и другим пословима, то скоро једино време, које му остаје за већи, самосталнији рад. Дакле и ручна и велика, библиотека треба да су наставнику приступне у свако доба, а зато је добро, да сваки наставник има кључ и од јбдне и од друге. Из практичних разлога најбоље је да један кључ отвара обе просторије. Имати кључ код себе практичније је него узимати га од директора или послужитеља или- са неког одређоног места, што се све налази у по неким библиотекама. Замерке овом поступку чине се из два разлога: због реда и, с тим у вези, због одговорности. Што се тиче нрвог, одмах се може рећи, да је мало чудновато, што се мисли, да ће наставници, који младеж нарочито својим примером васпитавају за ред и због тога другима по каткад нису баш у вољи, сами у својим пословима бити неуредни. Па нека кадгод и буде тога, то су само изузеци, а због њих се не сме одбацити уредба, која за све тако корисна. А ње има и код других научних библиотека; ради примера да наведемо, да у читаоници Ераљевске Библотеке у Берлину читаоцима стоји нопосредно на расположењу 11 000 свезака а међу читаоцима, којих је преко 600 дневно, има студената и других млађих личносги. Да додамо, да институтске и семинарске библиотеке, које су на расположењу студентима, нису баш тако мале, јер их има и са 25 000 свезака, а новише са преко 10 000; док се средњешколске књилшце, као што видесмо, не могу тиме баш похвалити. Па ипак свуда сваки сам узима књигу и сам је враћа или оставља на столу, одакле је после узима библиотекар или послужитељ. Али, вели се, то се врши под надзором. И ако за школе није потребан тај надзор, напомена није ни иначе умесна, јер „надзорни" чиновник са свога места не може довољно спречити, да се књиге не испремештају, не можс то ни послужитељ: први је више за то, да даје савота и обавештења, а други да извршује поруџбине. Има наравно и неупросветни маснпк, I. књ., 4. св., 1906. 23