Prosvetni glasnik

348

просветни гласник

зултату тих састанака, који јо посдао окружни шкодски одбор из Прокуиља: „Према распису госнодина лшнистра просвете од 30. соптембра, 1905. године, ЕБр. 16365. окружни школски одбор наредио је свима управитељима основних шкода овога округа, да поступе по предњем наређењу. Из извештаја, који су стигли окружном одбору види со: да су Формално биди родитељски састанди, на којима су држана предавања о „штетном утицају адкохода" у шкодима и то: ирокупачкој, жито поточкој, добрододској и житорађској 18. декембра прошде године; драгушкој и куршумдијској 21. новембра, пр. год.; грабовничкој 27. новембра пр. год. и у црнатовачкој 13—XI — пр. год. а у петровачкој. 24. Фобруара 1906.год. Најпосећеннји родитељски састанак био је у Ирокупљу, на коме је бидо 300 родитеља; затиму Куршумдији 130, Добр зм Доду 80, Рачи 60, Житорађи 58, а у остадим шкодама између 30 и 40 родитеља. Предавања су свуда примљена оддично са обавезом, да ће у будуће обратити особиту пажњу на то, да деца но пију никаква адкоходна пића. Управитељи шкода: в. пданске, бдацке. барбатовачке, д. речичке, дубовске, адександровачке и мекишке нису држади Формадна предавања ади су приликом Светосавске просдаве, када је бидо на окупу нонајвише ђачких родитеља поред остадога говориди и о штетним поиосдедицама адкохода на организам. Никаквих извештаја нису поднеди управитељи шкода: ђакуске, пуковачке и бадајначке у срезу добричком и туларско и конџељске у срезу прокупачком. Писади су извештаје да нису држади предавања управитељи шкода у Обдачини, Ст. Божурњи и Гор. Топоници. Овај носдедњи обећао је да ће држати предавање придиком скупштине „го.јиновачке земљорадничке задруге". јер је чдан исте овај управитељ. У шкодама пак: луковској, бдажевској и конџељско.ј није било учитеља — управитеља те се и предавања нису могда одржати. Од управитеља, који нису посдади никакво извешће, тражено је изјаснење зашто нису ноступиди по наређењу Господина Министра? Има и интересантних извештаја, поводом ових продавања, које ваља забедежити. Тако: управитељ грабовничке шкоде нише : „Чимсам прочитао наређење Окружног Шкодског Одбора, почео сам да страхујем, јер сам се у напред надао неуспеху. Говорити људима да не пнју ракију, а а у среској варошици, удаљеној одавде по часа, у којој се троши по 20000 дитара ракије за месед дана, — незгодно је! Први рад на томе, био је код ученика. На моје пптање: ко је ма кад пио ракију: усгада су 34 ученика а остали седе. На моје друго питање: зар ви нисте пиди никада грејану ракију ? Устали су: сви, сеи једнога најмањег но узрасту. Изгдеда ми да они грејану ракију сматрају као неку посластицу, кад сам им испричао, да је ракија отровна сва су се деца зачудила, јер она знају, да ракију њихови родитељи пију као воду". Даље пише исти наставник: „на предавању је било 39. ђачких родитеља и сви су са пажњом саслушали предавање и признали да не ваља пити, али су они научили. Обећали су: да деци нећо давати да пију никакво пиће".