Prosvetni glasnik

350

11росветни гласник

Писмо Господину Председнику Друштва за Чување Народног Здравља гласи: „Ја сам нарочитим расписом, који Је и Вама познат, наредио да учитељи основних шко.га одрже родитељске састанке на којима ће говорити о штетним последицама кад се деци даје алкохолно пиће. Из неких изветтаја, које сам већ добио, од којих вам један шаљем у препису, види се да ће резултати ових предавања имати добре последице. Ну, ово ми је дадо и повода да Вам скренем пажњу да изволите наетати да и наши лекари у згодним приликама држе популарна предавана у којима ће од времена на време давати народу унутства како треба да боље живи у интерсу тедесног и душевног здравља. На овај начин лекари ће вршити своју најсветију дужност а помоћи ће и да народно просвећивање може поузданије напредовати Ако народ буде физички онадао неће моћи нанредовати ни у интелектуалном ни моралном развитку а физичко дегенерисање народно ми не смемо допустити, јер наше племе има велике задатке." и т. д. Г. Министар Унутрашњих Дела прихватио је предлог Господина Министра Просвете и Црквених Послова и под 17. мартом ове год. издао је распис свима окружним начелствима који гласи: „Чланом 9-чм тачком 6. и чланом 12. тач. 7. закона о уређењу еанитетске струке наређено је да окружни односно срески лекари, поред остјлих дужности, проучавају народни живот и здравствене прилике његове и сваком даном приликом поучавају, саветују и обавештавају народ, како ће своје здравље чувати* Оптерећени многим, разноврсним својим пословима, лекари ннсу до сада довољно пажње обраћали на ту своју дужност, поклањајући сву пажњу главној дужности својој лечењу болесника и раду на сузбијању заразних болести. Када је садањи санитетски закон грађен, владао је принпип да је главни лекарски задатак дечење болесника, а мање важан споредан задатак иоучавање света, о томе како да се чува оболења. У новије доба поникли су други погледи, на задатак лекара у опште а лекара у државној служби посеби а тај је, да се исто оно ■ лика, ако не и већа пажња мора обраћати на поучавање света о свима штетностима које утичу на здравље човечије, колико и на лечење оболелих лица. И наши лекари не смеју изостати иза духа времена, са тога налазим за потребно, да позовем лекаре у државној служби, да у нуној мери поклоне своју пажњу и поучавању народа о његовим штетним навикама, обичајима, и о неподесности одевања и обувања, хране и станова и т. д. у опште о свима стварима за које сазнају да шкодљиво утичу на народно здравље. Пута и начииа за то има доста. Таке поуке могу се држати, приликом састанка земљорадничких задруга, које су и иначе најподесније земљиште за ширење хигијенских поука у народу; приликом родитељских састанака, које сазивају учитељи основних школа; приликом разних других скупова по селима и општинама а према приликима и на скуповима које ће лекари сами сазвати у наведеној цељи.