Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТЛВА

467

наставника и даје потребна упуства, води бригу о свеколиком умном, физичком и моралном образовању ученика. Председник је разредног веИа чији су чданови сви наставниди тога разреда, и на којима се одлучује о свима нотребама разреда и доносе одлуко о ученицима, који предазе у старији разред, који подажу разредне испите и који понављају разред. Одене из појединих предмета даје предметни насгавник у споразуму са разредним старешином, у случају њихова неслагања разредно веће; оцене из владања и вредноће даје разрсдно веће. Директор је председник Професорског Савета који састављају сви нроФесори, супленти и виши учитељи, а у нарочитим случајевима и школски лекар. ПроФесорски савет нзриче веће казне над ученицима, саслушава на крају свакога тромесечја извештаје разредних старешина о стању и о напредовању ученика, утврђује заједничке мере за поправљањс наставе и васпитања, одлучу.је о набављању учила и књига, распоређује, по предлогу директорову, предмете на наставнике према њиховим квалиФикацијама, одређује благодејанце и количину благодејања, договара се о потребним изменама у шкплским правилима и уопште о свему, што би могло служити унапређењу завода и усавршењу наставе. Школски лекар. Свака средња школа има свога лекара, кога ноставља министар просвете и одређујс му из школске касе хонорар од 480 до 840 дин. годишње. Школски лекар прегледа у почетку и на крају године све ученике, врши преглед и нреко године, кад год то директор захте, бесплатно лечи сиромашне ученике и даје им уверења, походи на захтев директоров ученике без разлике имовнога стања, за које директор сумња да су болесни, на захтев директоров обилази и болесне наставнике, даје ученицима потребне хигијенске поуке, обраћа нарочиту пажњу на хигијенске услове ученичког здравља, води статистику о здравственом стању ученика и подноси директору годишње извештаје. Надзор. Сталнога стручнога надзора над средњим школама у Србији нема. Преглед гимназија врши се обично на крају године преко министарских изасланика и то већином само у нотпуним ги.мназијама, где је министарски изасланик председник одбора на испитима зрелести и на тај се посао обично и ограничава. Кад се мииисгарски пзасланик не одреди, онда јо директор гимназије председник тога испитног одбора. 3. Буџет за сре ње школе за 1906. годину. Приходи. Од школарине (заједно са вишим женским школама) 100.000 дин. 100.000 дин.