Prosvetni glasnik

122

ПГОСВЕТНЦ 1'ЛЛСЈШК

мијским анадизама, да се у њима надазе само незнатни трагови бакра, који нити су шкодљиви ио здравље, нити су у стању да сирече иревирање шире, дејствујући као отров на квасне гљипице (басћаготусе^ев). III. Бодести поврћа и варива. 1. На црном луку налазе се: а. Регопврога 5сН1е1с)епЈ Опдег. Наиада све зедене делове, а најчешће ,1ишће. По грађи и начину развића у многоме је слична пламењачи. Из њезиних хи®а, развијених у унутрашњости нападнута дела, избијају у мају или доцније гране, појединце или по неколико заједно, кроз стоме, да би се на њима образовале конидије. Такве су гране на површини оболела деда тако многобројне и честе, да изгледа као да је покривен каквом густом, мрком или ирљаво-љубичастом буђи. Оне се не гранају одмах пошто избију на новршину, него тек од половине или у трећем делу њихове укупне дужине. Гранају се обично 4—5 пута дихотомно, рачвасто, али се виђа и моноподијално, бочно гранање као код пламењаче; у другом случају гране се даље гранају један ил.и више пута дихотомно. Последње су гранчице мало зашиљене и канџасто савијене, и на њиховим врховима постаје по једиа врло велика (око 0-048 дугачка и око 0*024. мм. широка), обрнуто-.јајаста или крушкаста и затворено-љубичаста конидија. Кад опаде и ветром разнесене конидије падну на какав незаражени струк лука, ако нађу повољне услове, клијају, развијајући хиФу, која продире кроз епидермске ћелије, да би се даље ширила у њему и црпла храну као и хиФе пламењачине. Због губљења хране и разоравања ћелија такав струк и његов оболели део отпочиње убрзо да бледи и изумире. У њему се на том ступњу образују безбојне или жућкасе, лоптасте или елипсоидне и по површини глатке ооспоре, које имају задатак да презиме у изумрлим и отпалим деловима и да у пролеће, ослобођене од њих њиховим труљењем, клијају и заражују младе струкове лука. Шгете од овог паразита најбоље се огледају у малим и недовољно једрим главицама оних струкова, на којима је било болести. У екстремнијим случајевима, кад је болест толико узела маха, да су упропашћени сви зелени делови каква струка, може да се не образује никаква главина. Њезино штетно дејство долази од уништавања или слабљења асимилационе моћи зелених органа на оболелим струковима. Ради сузбијања болести најбоље је прикупљати и спаљивати све' од болести спарушене и онале делове, како би се уништиле ооспоре у њима. Прскање бордовском чорбом могло би се и овде применити са успехом, али се оно нигде не изводи, јер би учињени трошкови били несразмерни према добити, пошто ова Регопозрога ретко кад да је онако јако раширена по каквом луку, као што је пламењача по виноградима.