Prosvetni glasnik

124

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

Налазио сам га око СталнКа. Обилићева, Мајдева и Крагујевца, али никад не тако јако раширена. Како до сад не постоје никакви други подаци о њему не бих могао рећи, у колико је распрострањеи и по осталим нашим крајевима. Најбољс срество за сузбијањо било би прикупљање и уншнтавање свих оних отналих делова, на којима има конидија. 2. На бемм, црном и арази-луку налази се: РиссЈта Роггј №Јп1:ег. Напада надземна стабла и лишће, развијајући у њима вишећеллчне, разгранате хиФе, које се провлаче измсђу ћелија и шаљу хаусторије у њих. Обично у мају ностају на нападнутим деловима ецидије и пикниди.је, сличне по изгледу н грађи, по постапку и задатку истоименим органима код РиссЈпЈа дготтјшз. Ецидијоспоре су лоптасте и жућкаете и имају задатак да развејаване ветром преносе болест на незаражене струкове, јер могу одмах да клијају. Доцнпје у јуну или јулу, постају испод потклобучена еиидермиса прво жућкастоцрвенкасте, округласте или елиптичне гомплице са уредоспорама. Уредоспоре су приближно лонгастога облика, безбојне или жућкасте, са пречником од 0,02—0,03 мм. Но њихову салревању нокожица на гомилицама пуца, како би се могле развејати ветром. Оне имају истн задатак као и ецидијосноре. Обично у јулу виде се испод покожице црне, округласте или елиптичне гомилице телевтоспора. Телевтоспоре су мрке, махом дво-, ређе једноћеличне, са кратким дршкама и опном свуда приближно подједнако задебљалом; дугачке су 0-045—0'06 мм. а широке 0'02—0'026 мм. Како покожица, која их иокрива, не ирска, оне остају на оболелу органу и отпадају заједно са њим, да би изашле тек идућега нролећа, кад иокривач пструли, да би пале на земљу и проклијале. Ностанак уредо — и телевтоспора, њихов задатак, начин клијања и зараживања исти је, као и код истоимених органа Рисст-е »гатппшз. Од времена, кад со на луковима отночну да виђају ецидије и остали номенути облици, могу се заражени струкови голим оком разликовати од незаражених. Од тог времена заражени струкови или њихови делови отпочињу да бледе или жуте, да вену, да се суше, и, на.јпосле. угину раније него незаражени. Штета је због тога очигледна, јер се услед смањивања асимилационе површине не могу да испуне главице, стабла и перја никада онако, као код здравих струкова. Најбоље срество за сузбнјање заразе јесте купљење и сиаљикање оних делова, на којима има ецидијаи телевтоспорских гомилица. Овај сам паразит налазио прилично развијен на белом и црном луку око Сталаћа и Крагу.јевца. Год. 1903. сградали су јако од њега сви бели лукови у Сталаћу, јер није било скоро незараженог струка у лејама.