Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

треба да узима у вид обичаје и погледе примитивиих, природних народа, па и животињске инстинкте. 1 У колико се педологија заиима душевним ашвотом дечјим, она се назива још и психодогијом детињства, докле се пак детиња Физиологија бави о телесној страни његовој. Наша модерна наука је пре свега историска, генетична, јер стоји под утицајем идеје еволуције; с тога иде она ка почетцима, да би схватила доцније, заплетеније Фазе појава, као носледице оних почетака. Тако је и са психологијом, којој проучавање детињства чини природни и потребни увод. Човечју душу, ту загонстку над загонеткама. само ћемо тако поимати, ако проучимо њене почетке у детнњскоме добу, или шта више, кад сиђемо ка прапочетцима њеним, који се губе у узрасту животињскоме. Свеколика духовна радљивост човекова може се извести, нриродним и поступним развићем, из душевних подобности и инстинката животињских. 2 По Стенли Холу, психологија треба да буде, са извесног гледишта, природопис човечанског и пречовечанског духа са свима његовим странама, почев од мрава и пчеле.па на вшпе. 3 Детињство је колевка човечанства; брижљивим испитивањем детињскога доба, истраживачи теже да открију, како се човечји живот поступно развијао од првих почетака до виших сложенијих облика. Човек је на најнижем ступњу утонуо у нрироду; најниже људске расе блиске су животињама. То исто важи и о деци цивилизованих народа. По Џону Лебоду, између деце и најнижих људских раса има, у моралном и интелектуалном погледу, доста сличности. 4 За присталице науке о развићу, дете важи као доказ блиског сродства човека са осталом природом; они гледају у узастопним ступњевима зачеткова развића иоступно развијање човечјих облика из животињских. Дете је у неколико налик на животињу, ну с годинама, животиње нестаје, а човек постаје. 5 Песници и други уметници, слиаари и вајари, одавно се занимаху дететом. Дете је постало предметом култа, нарочито од стране родитеља. Некада су обожавали претци и прошлост у њима, данас се окреће кулг ка будућности, оличеној у деци. Поетски и осећајни мар према деци расте у свих народа; наш Змај испевао је деци многе бисер-песмице, задахнуте љубављу према малишанима. Козета Виктора Ига (у Јадницима) диван је споменик песникових симпатија према јадноЈ деци. Са напретком друштва расте и симпатија према свему у свету, према природи и прома људству; са културом напредује и милошта, нарочито према детињству; отуда миоги подстицаји за проучавање милог и 1 Н. На11-8ЦтрГ1, Аи8§е\раћ14е ВеИга&е гиг Кт<1егрбусћо1о°;1е ши1 Рас1а^0јпк 1902. стр. 26. 2 ЛУ. Ргеуег, Ка^игтбвепасћаЛ. Тћа^засћеп и РгоМете, 1880. стр. 201. 3 81;. НаП-бИшрИ, Аи8§е-л--Ве1<;га^е, стр. 38. 4 биПу-бппрП, Пп1;ег8псћип§е11 ићег сМе КлпсШеИ;, 1904. р. 8. 5 Р. Тћотаз, ЕЛисаНоп с1ез 8еп41теп1;8, 1902. стр. 92.