Prosvetni glasnik

220

танска влада* и никако друкчије; него тим речима хоћемо да кажемо да Британија има своју вдаду, да је влада британска; као што бисмо казали за владу краљевине Србије да је .сраска влада", за владу реиублике Француско да ,је „срранцуска влада" и т. д. Према томе, обе речи имају своје самостално значење, те их треба писати с малим почстним словом : британска влада. Исто тако: сраска влада, бечка влада. — Хајде, то и Боже помози! Али шта ће г. Јовановићу пример царска влада, кад није једна царска влада на свету, него се тако може назвати влада с ваке државе чи.ји је монарх цар?! Пример „Кнежевина Црна Гора", овако у целини, не спада овде. Црна Гора јесте особно име, а реч „кнежевина" дошла је овде као обична аиозиција, да означи облик владавине у држави. Она не улази у састав особног имена (име државе), јер се оно каже Црна Гора. Зато прву рсч треба писати с малим почетним словом: „ кнсжевина Црна Гора". Исто тако: краљевина Србија, царевина Немачка, кнежевина Бугарска и др. Пример Домовина такође није особно име, јер није једна домовина у свету, него више. Да би се ограничила. каже се: моја („домовино мо.ја мила"), наша, српска, туђа, Француска, њихова и т. д. Зато треба писати прво слово мало. Пример „угарски Сабор", у целини, не спада овде. Прва реч је обичан посесиван придев са својим засебним зничењем, а реч „Сабор", овде значи угарску народну скупштину, која је једна једина, и коју ми Срби зовемо Сабор. Што је код нас Народна Скуиштина, то је код њих Сабор, те треба писати велико почетно сдово; тим пре, што иначе реч сабор има заједничко значење. Пример Народна Скуаштина, кад се, као овде, односи на нашу народну скупштину, која је као установа једна једина, треба да се пипге с оба почетна велика слова: а кад значи народну скупштину у оиште, ма у којој држави сем наше, онда није особно име, и трсба писати оба почетна слова мала. Н. пр.: „У Бугарској народна скуиштина зове се Народно Собрањс ", „И Црна Гора добила је народну скуиштину" , „председник Народне Скуиштине (т. ј. српске)" и т. д. Пример Министарство Сиољних Послова може бити и особно и заједничко име. Кад значи име нашег државног надлештва, онда је особно име, пошто је једно Министарство Спољних Послова у Србији, као год што је и један Касациони Суд у Србији, један Главни Ђенералштаб и т. д. А кад оне три речи значе јодну такву државну установу у оиште, т. ј. као једно надлештво у ма којој земљи, одда је заједничко име, и треба га писати све малим словима. Н. пр. „начелник министарства сиољашњих аослова у Бугарској", „секретар министарства саољашњих иослова у Француској", „на челу министарства сиољашњих