Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТТВА

219

само с првим великим словом, а остала су почетна слова мала" (о. с.. тач. 6., стр. 445.). Оваке примере нисмо ни помињали међу особним именима, пошто они то нису, него су скраћене реченице, и чудимо се да их г. Јовановић цитира као „особене појмове"! Свуда, дакле, овде треба да стоји само прво слово велико. а сва остала мала. Пример „ Енглеска 1 Плава Књига" не знамо зашто је овде цитиран. „Плава Књига" јесте особно имо (в. напред), те је оправдано писање оба почетна слова. Али претходна реч „Енглеска" јесте обичан посесивни придев са својим самосталним значењем, као што би се рекло: енглески краљ, енглески посланик, енглески министар, енглеска лађа. енглеска марнна, енглеска трговина и т. д. Придев „енглеска" хоће ближе да одреди да је то Плава Књига енглеска , а не н. пр. сриска. Наша Плава Књига не носп службени назив „ Сраска Плава Књига". него само ,Илава Књига"; као што се ни снглеска Плава Књига не зове „ Енглеска Плава Књига", неио само „Плава Књига". Према томе, придев „екглеска" не улази у састав особног имена „Плава Књига". него само казује чија је она, те треба да стоји написано мало прво слово. Ово вреди и за пример „ Евроиска 1 Турска". Пример „историја Српскога Народа" не знамо да ли је наведен због прве речи, или због друге и треће заједно, или због све три у целини. Ако је наведен због све три речи, онда оне значе натаис књиге, а он — као што смо видели — не спада у особна имена. Ако је наведен само због прве речи, то нема смисла, јер реч „истори.јаније особна, него мислена именица, и она се мора писати с малим ночетним словом (в. тач. 4. нашога чланка). Ако је пак овај прпмер наведен због речи „Српскога Народа", онда је прву реч („историја") требало изоставити или ставити у заграду. Речи „Српски Народ" нс значе стално име нечему што је једно једино. Јест еједан „српски народ", али то значење не даје именица „народ", како би требало да буде, него придев »српски". Народа има много, али је један народ сриски, народ немачки, народ бугарски и т. д. Сви Срби скупа не носе стално нме „српски народ", него се могу изазвати и другим имепом (Српство, (Јрбин, Срби). Није у свету један народ, и он да се зове „српски народ", него их има много, и од њихјеједан „ сриски народ" („народ сриски "), Према томе, обе речи треба писати малим словима (сриски народ), исто онако као: немачки народ, француски народ, руски народ и т. д. Примери: „Британска Влада", „Бечка влада" и „Српска влада" такође не спадају овде. Кад се каже „британска влада", то не значи неко стално име владе у (Вел.) Британији. Она се не зове само „бри-

1 Наш курзив.