Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

2 27

лики Иост. Исто тако: Нова Година, Велики Петак и Велика Недеља. Све су, дакле, ово чиста особна имена. Пример Источна Србмја ми смо убројали у особна имена и иаписали с великим почетним словима зато, што смо навикли да обе речи сматрамо као име једне области Србије. Под именом .Иеточна Србија ми смо навикли да читамо и слушамо увек део Србије источно од Мораве., Тако, место „источни део Србије" или „источни крај Србије" или „источна половина Спбије" каже се скоро увек Источна Србија. То нас је преварило да значење придева. ,источна" сматрамо надјачано општим значењем. Међутим, након дугога размиптљања дошли смо до уверења да овде придев „источна" није саставни део особног * имена, него само ближе одређује реч Србија, т.ј. хоће ближо да одреди да је то Србија источна, а не н.пр. зааадна, јужна, северо-заиадна и др. Друга реч Србија буни те услед њенога зеачења једнога јединога изгледа да и реч јужна чини с њом једну целину и добија опште значење једнога јединога. Источна Србија није стално геограФСКО име једне покрајине или области која се увек тако зове, као што је случај са пменима: Ссвсрна Амгрика, М ала Азија, Прсдња Индија, ('тара Србија и др. Према томе, Источна Србија нијс особно имо, него су то две засебне речи, са својим самосталним значењем, те у првој речи треба писати мало почетно слово: источна Србија. Исто тако: јужна Србија, зааадна Србија, југоисточна Србија, северозаиадна Србија, југозаиадна Србија Ту дајемо г. Јовановићу за право, јер овај пример није требало да уђе у особна имена. Што со тиче примера Срсз Врачарски и Оиштина Шабачка, ту могу бити два случаја. Један јс кад ови примери значе службена имгна надлештава као административних тела и имена области као административних делова Србије; а други је кад обе рзчи имају своја самостална значења, без номишљања на значење целине. У првом случају ови су примери особна имена, и треба да се пише почетно слово у обе речи, као што смо и ми написали; а у другом случају нису особна имена, и треба да се пишу малим словима. Н. пр.: „У срезу нишком падао је јак град и нанео много штете", „Он је пропутовао цео заглавски ц)ез и , „Г. начелник среза врачарског", „председник оиштине шабачке", „Наређујем Срезу Врачарском да...", „Актом од 12. ов. мес. Бр. 2367. нисано је Оаштини Шабачкој да..." „ Суд Оаштине Шабачке актом својим од 10. ов. мес. Бр.... спроводи жалбу Н. Н....", „ Општина Шп бачка дала је ... гласова", „Срез Врачарски велики је..." ит.д. — Ово . вреди и за имона других области и надлештава којих има више од једног. Округ Веоградски (име једне области) и округ београдски (један .од округа, и то београдски ј , Нишка Гимназија (службено административно име) и нишка гимназија (обично; н. пр. проФесор нишке гимназије, директор нишкс гимназије, свршио ј<; нишку гимназију иг.д.), XIV