Prosvetni glasnik

ТТАУКЛ II НАСТЛВА

243

Како ви мислите, може ли такав човек макога жалити илп во" лети, кад он тако зверски поступа са својом рођеном стоком? Заиста никад. Овај човек, кад је био још дете, није знао, шта значи жалитн, није научио волети измалена живе створове. Постао је зао човек. Од тога човека може ли се очекивати машта добро ? Вначи, ако ко хоће да научи волети, ваља да научи жалити. У животу можеш наћи на сваком кораку кога ћеш жалити. Данас ћеш жалити пса, сутра птицу и тако мало по мало детиае срце ностаје све мекше и мекше, све боље и боље. А кад од детета порасте човек, он онда неће мучити пикакво створеае, не зато, што то не ваља чинити, него зато, шго ће му бити жао да га мучи! За иапте ближње нећу говорити. Ако будемо жалили и волели животиње, онда како нећемо волети и жалити човека, нашег ближњега и "како му нећемо помагати. Особито, кад смо ми здрави, а он болестан, кад смо ми сити, а он гладан, кад је нама топло, а њему хладно. То је наша прва дужност и то свак од нас зна. То све знате, него .ја сам хтела да проговорим с вама о нечем другом. 0 биљу! То значи, о цвећу, о шибљу, о дрвећу. И ово су божје ствари, али вама можда пикад није пало на памет, да. и њих жалите и волите. Би волите лан, јер вам даје новад, волите раж, јер вам даје хлеб, јабуку, јер даје јабуке. Али, тиме ви не волите биље, него само оно, што вам оно даје. И на биље треба гледати исто тако са жаљењем и с љубави, као што гледате и на животиље. Ето и то вам ваља научити! Код нас, ено онамо на брду, расту сгари, грдно велики боровн. Кажу, пастири, који тамо пасу стада, спд скоро узели, па начинили ватру под корепом најлепшег, највећег и најбољег бора. Ватра је изгорела делу страну од дрвета, корење се испекло и сад тај бор, који је тако дивпо растао неколико десетина година, који је красио цело то место и који је давао лепу и дебелу хладовину кад у лето припече сунце, свакако ће сад почети сушити се и најзад ће пропасти. Зашто су то учинили чобани? Просто онако! Иросто, што нису жалили дрво, што нису ни помислили, да дрво живи, расте и развија се не по вољи тих и свих других пастира, иего по божјој вољи на корист и на радост човеку. Зато га и не ваља уништавати без нотребе. А како и да не жалимо биље. И оно страда! Код мене до куће стоји неко шибље. Ја сам га чувала и гледала, јер лепо цвета у лето. Сад, како је суша и каћо врт мораш поливати скоро сваки дан, ми некако сасвим заборавили оно шибље п тако је остајало увек без воде. Ономад, гледам, сирото шибље — уми,)е. Лнстићи се иовили и збрчкали се, стабљичице искривпле се, просто жалост погледати! Ми га онда одмах добро залисмо. Суградан већ милина ти погледати, како .је све