Prosvetni glasnik

19*

НАУКА И НАОТАВА

0 ПИСАЊУ ОСОБНИХ ИМЕНА ОД ДВЕ И ВИШЕ РЕЧИ. (СВРШЕТАК) Г. Јовановићу се „увек чинило", кад год је размишљао о иисању особних имена од две и више речи, да је правило Ст. Новаковића „неосновано, 1 непрактично и претерано". „То," вели даље, „још и не изгледа тако необично (згс) код иојмова који ау састављени из двеју речи, 1 али ако се узму називн састављени из више од двеју речи, одиах ће се видети сва неоенованост. 2 Истина ни Новаковић ни г. Сте®ановић нису истакли овакве примере, ниту су поставили правила за њихно писање, 3 али ако би се доследно држали њихових правила, онда би овако требало писати: Српско Акционарско Друштво За Клање И Ирераду Стоке, Сиротињска Задруга За Међуеобно Потпомагање Својих Чланова У Случају Болести И Смрти, Иривремени Одбор Друштва •За Законито Решење Завереничког Питања итд." (стр. 7. от.). Кад г. Јовановић помиње баш ове, тако ретке примере, ево да му кажемо како ми схватамо ова имена. Написаио „Сиротињска Задруга За Међусобно Иотпомагање Својих Чланова У Случпју Болести И Смрти" — очевидно боде очи, и не може тако остати. Све ове речи, збиља, казују име једном новчаном заводу, дакле чине особно име. те би се требало иисати велико слово у почетку свих речи. Несумњиво је, дакле, да све речи чиие једну целину, имају једно опште значење. Али та целина није једноетавна, компактна, као н. пр. у имену Црна Гора (држава), него је подељена на два неравна дела: ,. Сиротињска Задруга " и ,,.з« међусобно иотиомагање својих чланова у случају болести

1 Наш курзив.

2 Чега? Куса реченида.

3 Тачка и запета.?