Prosvetni glasnik

302

ИРОСВЕТНИ ГЛАСНИК

великог елова — као што смо видели — не ноже никако вршнти ту функцију, морамо нисати све речи с ночетним великим словом. Не може се писати само .једна (прва) реч с почетним великим словом а остале с малим, него сво рочи иисати или с великим или с малим почетним словом. С малим словима, као што смо видели, особна имена не смеју се никако писати; и онда остаје писањо великог слова у почетку сваке речи, као једино оправдано начело. Зато треба лисати: Црна Гора, Нови Сад, Ново Брдо (имо места), Нови Пазар, Брза Паланка, Бела Црква (име вароши), Велико Ссло (име села) Дуго Село (имо села), Добро Поље (имо села), Црни Врх, Стара Планина, Сува Планина, Горња Каменица, Гасовати Камен (име вису), Иванова Ливада (име вису), Бабин Зуб (ине планини), Бабина Глава (име планини), Мали Мокри Љуг (име седа), Доња Бела Река (име села), Црна Река (име реке), Криви Вир (име села), Професорско Друштво, Народна Банки, Српска Књижевна Задруга, Сриска Краљсвска Академија, Сриска Краљевска Трговачка Академија, Прво Сраско Вслосиаедско Друштво, Главни Савгз Сраских Земљорадничких Задруга и т. д. Што се г. Јов. чуди и не може да нађе „паметна разлога" зашто да особност имена означавају баш велика почетна слова, а не пгго друго, то нека се он чуди ономе који је први увео тај знак за обележавање особних инена; затим свима иисцима без разлике, који тај знак доследно употребљавају у особним именима од једне речи; и најзад себи самоме, пошто и он сам тако пише и тим знаком обележава своје име и презиме (2?ладан Јовановић)! Ако избаднмо тај знак, онда иорамо захтевати од свих писада без разлике да одбаце данашњи начин обедежавања особних имена од једне речи, и да измислимо други неки знак, па да га натуримо свима писцима да тако пишу. Мислимо да на овакав апсурдан захтев не поиишља ни сам г. Јов., јер он већ употребљава тај знак у особнин именима од једне речи, а у особним именина од двс и више речи на једанпут одступа од тога и чак предлаже писање иалих дочетних слова у свима речима!!! Он би н. пр. Црна Гора као особно име написао црна гора („до скора" није тако мислио, него је писао Црна гора!)! По њему је, н. пр., и Сриска књижевна задруга и сриска књижсвна задруга једно исто, т. ј. „особен појам"; саио је оно прво „до екора" мислио, а сад оно друго мисли! Швит 1епсаШ ат1сГ!!! Може г. Јов. писати и сриска књижевна задруга, и Сриска књижевна задруга, и СГПСКА КЊНЖЕВНА ЗАДРУГА, и како год хоћо друкчије, па се све „разуие" да је то иие једној јединој установи, пошто се она увек казује тин речима, и пошто у овом случају нема никакве опасности од иешања са заједничким именои; али онда треба да нише и: црна гора (имо државе), и велико ссло (иие села), и добро иоље (иие села), и бабина глава (иие иланина), и нови сад (име вароши) и т. д.! Он сам сваки час наглашава доследноет у правопису, а овамо у истим