Prosvetni glasnik

304

11РОСВЕТНИ ГЛАСНИК

„Кад се напише „Српска Књижевна Задруга," ми пишемо сва почотна слова велика...", „Име „Српска Књи«кевпа Задруга" не да се друкчије исказати..." Јасно је, дакде, да ми овде речи „Српска Књижевна Задруга" дитнрамо (илн наводимо) као име нечега, те је овде употребљеп зпак навода, а може се употребити место тога и курзив. Према овоме, овај „најбољи доказ" да нам велика почетна слова у имену „Српска Књижевна Задруга" не значе целину, него смо поред њих употребилп и знак навода да обележимо ту целину, отнада као посве неурачунљив. Он доказује да г. Јов. не зна ни најобичније ствари из интерпункцпје. Даље, г. Јовановић износи још један „доказ" да не треба писати велика почетна слова, а то је: тто се „Српска Књижевна Задруга" „чешће говори и више је познага нашем свету као: ( зјс ) књижевпа задруга"! Исто тако, воли, чешће се употребљава „велосипедско друштво", него „Ирво Сриско Велосипедско Друшто"; чешћо „академија наука", ного „Српска Краљевска Академија" и др. Истина је да се у обичном говору чешће чује скраћена Форма („Књижевна Задруга" или чак „Задруга"), као што се може чути скраћено и свако друго дугачко име због „економије у говору". Тако, место „Српска Краљевска Академија" чује се у обичном говору чешће „Академија Наука" или само „Академија" (кад се зна да се односи на овај завод); место „Српска Краљевска Трговачка Академија" каже се обпчно „Трговачка Академија" или само „Академија" (кадјеговор о овој школи); место „Српско Акционарско Друштво за клање и прераду стоке" каже се обично „Кланично Друштво" или само „Друштво" (кад се мисли на ово друштво); место „Дом за ученике средњих школа" говори се обично „Дом~ („Хајдемо у Дом ", „Био сам у Зделарову Дому" иг.д.); место „Сиротињска Задруга за међусобно потпомагање својих чланова у случају боле."ш и смрти" каже се обично „Сиротињска Задруга" или само „Задруга" (кад се зна да је то овај завод) ит.д. Скраћивање је ствар произвољне, индивидуалне природе. Један ће .једно дугачко име скратити на један, други на други, трећи на трећи начин, како је коме подесније и економије у говору, а да ипак јасност не дође у питање. То бива и >главито у именима од три и више речи, а њих и иначе нема миого. А шта ћемо с особним имонима која се никако не скраћују, а којих има куд и камо више од оних што се могу скраћивати? Шта ћемо н. пр. с особним именима: Црна Гора, Нови (Јад , Нови Пазар, Стара Србија, Мала Азија, Ново Брдо, Црно Море, Јадранско Море, Бело Море, Тихи Океан, Северни Аедени Океан, Велико Село, Краљево Село, Дуго Поље, Мали Мокри Ј.уг ит.д.?! Ова се имена никад не скраћују, и онда, разуме се, овде скраћивање не може нииошто бнти разлог да не треба писати сва почетна слова велика. У опште, скраћивање једног дугачког особног имена на мање речи не значи да се особно име рушн. Напротив, особно име и онда остаје, само је изражено у краћој Формн,