Prosvetni glasnik

НАУКЛ Ц НЛСТАВЛ

329

деље носле нрвог сваког месеца, ваља неизоставно да дође на седнице Савеза, у којима суделује. VIII. Општи иоглед на Мајски савез. На основи горњих правила Мајског савеза, упустава за чланове Савета и извештаја г-ђе Ваганове за прво четири године Јелисаветинског Мајског савеза сад нам је ногуће тачно одредити не само циљи средства таквог друштва, него и колика је и каква је материјална или новчана основа такве установе и како се Мајски савези могу уоиште организовати у једној земљи. Наоко се чини, да су оваква дечја удружења просто уетанова за чување и заштиту птида, животиња и биља. Овако нас може завести и први члан наведених Правилаг, која је прописало руско Министарство унутрашњих послова. Иако је чување и заштита живих створова циљ Мајског савеза, ипак то није његова суштина. Одатле се само нолази, око тога се свс врти, али циљ таквих савеза чисто је васшггни. То значи, иде се на то, да се од чланова таквих друштава створе добри и корисни људи и грађаии. То је циљ Мајског савеза. Старешина Савеза почиње прво тиме. што обраћа деци пажњу на птице. Она их добро знају, али само као средство за неразумну забаву. Зато их треба поучити, да на птице гледају сасвим друкчије. Зато им ваља усадити у срце симнатију према пернатим створењима. Успе ли ово старсшина, онда му неће бити тешко. да ту љубав према птицама прснесе и на све друге животиње, па шта више и на биље. Одатле је, иосле, само један корак, да се та симпатија пренесе и на браћу и сестре, и на другове и на људе уонште. С таквим широким срцем сгарегаина сад може учинити све, чему тсжи свако васпитање — да створл од деце добре људе. Према томе, Мајски јс савез помоћник куће и школе. Кад бп свако дете у некој земљи живело у породици, која се приближава идеалу, и кад би свако дете ишло у школу, која се исто тако приближава идеалу, онда би та установа била непотребна. Алн овако нигде на земљи није. Ужасна маса деце свуд у свету остављена је просто сама себи. Она расту исго онако, као и бесловесна створења, без неге и васпитања, у најцрњем незнању и наравственој тами. Тако добар материјал за будуће раднике немилице пропада из године у годину. Уместо добрих грађана излазе беспосличари и рђави људи уопште. Уместо, да користе друштву, они му падају на терет. Они ништа не производе, него само траже, што су други произвели. Од њих, дакле, постају паразити у друштву, слични оним на животињама и биљу. Тепгко организму, на коме се они залегу. Не изиђу