Prosvetni glasnik

352

ПРОСВВТНЛ ГЛАСНПК

Ну од хоФаајстера се иретпостављало, да је он своје ђаке сггремио сем из латинског још и из немачвог, грчког, Француског, талијанског и по нотреби и из холандеског језика, што наравно нико није контролисао. ХоФмајстер је даље био дужан да иитомце научи леноме стилу, за тим вештини „стихотворства" да их извежба у јахању, игрању, мачевању и лецом ионашању. У кратко хоФмајстер је требао образовати нитомце и у научннм предметнма и у друштвеном смислу. ХоФмајстери, који су могли савесно н уснешно своју дужност испуњавати, били су врло ретки, на због тога и добро нагрпђивани. Крајем 16. века (не треба заборавити, да је у старо време новац био врло скуп) хоФмајстер је имао годишњу плату у 100 талира, стан, храну и одело и најзад више пута преко године о великим црквегшм празницпма и дворским домаћим славама добијао је богате повлоне као знак признања. Еада су принчеви навршилн 17. или 18. годину, тада је хоФмајстер пошао са њи.ча на универзитет н иостао је у извесном смислу принчевски маршал. Он је иримао новац за издржавање принчева и своје лнчно, за школске издатке и за остале трошкове. Сем принчева и маршала-хоФмајстера било је још и неколико слугу н један кувар. Дужност хоФмајстера на универзитету била је, да ирипчевима помаже при студирању, да им нредложи, које науке и које проФесоре да слуша.ју. ХоФмајстер је морао бити врло добар Финансијер и врло нггедљив а особито у 17. и 18. веку, јер у то доба немачки кнежеви и илемство врло су траљаво стајали са новцем. Он ,је морао и штедети и не оскудевати, а прва му је била брига да ирннчеви с њиме заједно а псто тако и послуга буду пристојно одевенн и да у свечаним приликама достојно релрезентују одсутнога ше®а кнежевскога или племићскога дома. Озбиљан хоФмајстер имао је увек доста времена да се у својој струци изобрази и усаврши, али је било и таквих младих људи хоФмајсгера који су свој положај злоупотребљавали, па место да својим питомцима предњаче лепим нримером, они еу их заводили на иијапке, коцку и тучу. На многим иемачким универзнтетима свирепости п насиља кнежевских и племићских хофмајстера беху прешли све мере и грађани су се већма бојалн хоФмајстера, него самнх кнежевских и племићских ђака, и ако су ови уживали тако безграничиу слободу, да за њих није ни било закона. Али и хоФмајстерски хлебац често је пута бпо врло горак. Тако Леонолд I анхалтдесавски нознат у историји нод именом ,стари Десавац", онај чувени кнез и ђенерал Фридрдха Великога скоро је убио свога хофмајстера што га је овај укорео због његоног раскаланшог живота. И за Валенштајна чувенога војсковођу из трндесетогодишњег рата, зна се, да је као студенат у више маха мачем јуришао на свога хоФмајстера, када га је овај хтео да задржи од будаластих авантура. Када би нитомци свршили универзитет, онн би нредузели дуже путовање, на коме их је оиет нратио хоФмајстер. Његова је брига била тада, да пази, да поверени му младићи не чине изгреде, да на путу виде ове знаменитости, да се познаду са гласовитим људима из крајева, кроз које путују, и да буду уведени у одлична друштва. Та су путоваља трајала већ према могућности родитеља две до три године. Тиме би био' задатак хофмајстера завршен. Савестан хоФмајстер задужио би своје питомце за цео њихов живот, па је дужност ових била, да га ннкада не забораве пего да се у случају невоља и беда у животу и у старости брину за њега као за свога рођеног. ХоФмајстери, који су били богослови, постајали бп онда