Prosvetni glasnik
354
ПРОСВКГНИ ГЛАСНИК
божићпи цоклоп, који со систојао од гри цепне мараме, две мараме :Ја прат и једпог пара ланених чарапа. Средином претпрошлога века побољшала се плата приватнпх учитеља. али ипак није прелазила 80 талира годишње. Положај пак ових младих школованих људи био је из дана у дан дрњи и гори. На пољским пмањииа приватни учитељи вршили су службу више иослуге, код трговаца су били номоћне писарице у контоару и госпођино слуге, за којима су при шотњи носили кишобран и хаљине. И ако је ио нешто карикирао ипак је изврсно цредставио положај немачких приватних учитеља средииом претиропглога века позиатн немачки књижевник и сатиричар Рабенер. Он износи писмо, којим се неки племић обраћа на једног њему познатог проФесора у Лајпцигу н моли га, да му нропоручи кога од својих ђака за кућевног учитеља. То писмо гласи: „Врло поштовани госиодине нроФесоре. Моја су деца већ норасла, па је крајње време, да им узмем учитеља. До сада сам им држао школског учптеља, али он ие може више да изађе с њима на крај. Иошто ми је познато, да вп уживате велики углед у Дајицигу, и.да је ваше предсобље. иуно оних згурених креатура, које траже комадић хоФмајстерског хлеба, то вас молим, да ми изаберете једног младића, који вам се за тај посао чини најподеснији. Вама ће бити добро познато да код мене ни људи ни марва никакве нужде не трпе. Фриц, мој најстарији снн, то вам је препреден обегаењак. Иначеје врло бистар дечко, само ја му не смем показати, да га волим, иначе би мн се на главу иоиео. Оп још нема 14 годипа. Фердинанд је љубимац моје жене. Он је болешљив и врло је осетљив, па не иодноси, што му је неправо. Жена ми .је већ 2 момка пајурила, јер нису умели да иоступају са Фердпнандом. Најстаријој девојчици има сада 12 година. Она нек учи још неко врече катихизис, а онда ћу да је удам, па нек њен муж ломп с њом врат, како ои зна. Хофмајстер неће имати са њоме посла, то је посао мамзеле, коју нарочито због ње држим. Ево сада знате, шга ми треба. Ја ћу вам биги врло захвалан ако ми пошљете каквог леиушкастог младића Ја од њега нигата више не захтевам, него да зна добро латиноки, да је писаен, да говори Францускн н талијански, да има леп рукоинс, да се разуме у математицн, да .је стихотворац, да зна јахатп, нграти и мачем владати и цо могућносси да је цртач. Историју треба да има у малом нрсту, а особцто добро да зна хералдику. Ако је већ цуговао по свету, то ће га само препоручити. Једини услов, који мора нспунити, то је да буде нотиупо задовољан у мојој кућп н. да се обвеже, да ће бар 6 година осгатп код мене. У шче награде добиће бесцлатан стан, ручаће са коморскнм слугом и имаће годигање 50 Форината. За Божићне нразнике п прнликом других свечаности неће добити ншпта, јер ја сам ненријатељ тих глупих обичаја. Када буде иснунио 6 година код мене, онда у име божје може поћи, куда му је воља, ја га нећу дуже задржаватн. Ја држим да су моје цонуде изврсне, а ако баш жели да се усавршп у домаћој економији, он со у слободним часовима може дружити са настојииком мојег илања. На сваки начин, да од тога неће имати штете, јер он не зна, шта ће му у жпвоту требаги и од чега ће живети". На ово писмо одговорио је нроФесор нлемићу и по сатпричару Рабенеру послао му је списак овцх кандидата: 1.) А. Л. провео је десет година но универзитетима, али науку још није довршио, јер .је био те ереће, да га терају са универзитета на универзитет. Ја држнм да ће он за 6 година имати доста времена, да надокнади