Prosvetni glasnik

ИЛУГСЛ ][ ИДСТЛВА

381

во.био , — зажели, да еви н.ароди читају његове јетке сагире. Хрватски је и сам мало зпао, али за преводиоца на тај језик узе Консула, који је знао и глагољицу и ћирилицт. Ради издавања књига иресели се 1558 год. са Трубером у Удм. Идуће годиие отпутује у Пољску, и у своја четири дијалога жестоко напада пољсог кардинала Гозија („Веи<;8сћро1е"), за то што је забранпо да се чита библија на пољском јсзику. У полемици с кардиналом он иредлаже, да се састави заједнички словенски књижевни језик и да се на њ преведе Библија. Ма да .је тај план морао напустити, ипак је због њега обилазио немачке кнежеве и скупљао новац за издавање књига на разним словенским језицима. И нрво издање било је Труберово дело: Јеванђељр. св. Матеја (1555 г.) а трошкове око њега узе на се сам војвода Христоф . Књига је носила иницијал и Труберов и Вергеријев (овога последњег шта вшие на првом месту) и у нредговору препоручују со молитвама читаоца. Ма да Вергерије нијо ншпта више учинио за књижевносг, до то, што је у новом издању „Катехизиса" и „Азбуке," унео „Оче наш" па талијанском, ипак .је његово име Фигурирало свугде поред Труберова имена. Трубер је шта више писао и предговоре у име обојице. Такав поредак није могао дуго трајати, и ниЈе прошло ни годииа дана а пријатељстт се између Трубера и частољубивог и властољубивог Вергерија поквари. Тад се Трубер још више приближи Хрвату СтеФану Консулу, који 1557 год. поче преводити његове књиге на хрватски. Те исте године Трубер натнтампа први део Новога Завота и Постилу. Преко СтеФана Консула упознаде се с бароном Унгнадом. Као сви новообраћени беше н Јован Фон-Унгнад човек, готов да за своје учењо поднесе сваку жртву. Добивпп! војно образовањо, живоо је дуго времена на двору Максимилијана I и на тај начин нрошао је кроз хуманистичку припремну школу за протестантизам. Његова сјајна службена каријера довела га јо у словеначке крајеве. Будући од 1584 год. царски на.чесник пет унутрашњих аусгријских, словеначких и хрватских нровинција, он их, као врховни заповедник во.јске, заштићаванге од Турака. 1544 год. због својих религијозних убеђоња остави свој положај, напусти све своје владавине и прееели се у Витенберг где је уживао друштво Филипа Меланхтона. У 1559 год. видимо га са војводом Христофом у Тибингену, где је био примљен с почастима, као прослављени победилац Турака. Војвода му поклони кућу у варошицн Ураху, тако звани „Мбпсћћаиб,' у којој је давао уточишта словеначким н хрватским реФорматорима, и у којој је основао прву југословенску шгампарију, богато снабдевену латинским, глаголским и ћирилским словима. 1561 год. шгампарија поче свој рад. Унгнад прими у свој дом СтеФана Консула и Антона Далматина, старог глагољаша, који се свесрдно одадоше на превођење. Што би они превели, то се сместа носило у штампарију: у тој исгој кући радили су слагачи, корекгори и комен-