Prosvetni glasnik

380 ПРОСВКТНИ ГЛАСНИК

На тај тодико плодан књижевни рад протестаната католици радије одговоригпе гоњењем, него таким истим књижевнин оружјем. Језуити дадоше народу у замену за толике уништене књиге само једаи катехизис (1574), а у посдедњим столећима изишао је из пера једног јез\ите зборник проповеди (1734). Тај језуит био је Б. Базар. Више од свију трудио се да утврди дубоко и потпуно ћутање, које је од тада морало владати у словеначкој књижевносги, вођа католичке реакције љубљански владика Тома Хрен (1560—1630). То је био високо образован човек, — у младости је нравио уметничке латинске сгихове и, својим је рођеним очима увидео и познао благотворио дејство патриотске протестанске књижевности. Он се још налазио под непосредним утиском устанка горњокрањских сељака, кад су ови с оружјем у руци бранили примерке Библије. Молгда му и успеси протестаната нису давали мирно спавати. Нрво што је најпре увео, биле су редовне нроповеди на словеначком у саборној цркви. Он сам је држао проповеди како у Љубљани, тако и у унутрашњости земље и преводиоЈе „Јеванђеље и Посланице", (1613), у главном, придржавајући се Далматина. То је било на иочетку новог века. На свршетку његову гробно ћутање католика прекинуло је друго високо свештено лице „Рго1опо1агш8 Ароз^оНсиз", Јован Лудвик Шенлебен, са својим „Јеванђељима и Посланицама" (1672). Овај високо образовани човек, који је основао у Љубљани латинску академијупо угледу на талијанску „Сшбса", и дозвао у Љубљану немачког штампара (Јована Мајераиз Салцбурга), заостао јо много иза Трубера у својим словеначким радовима. XVII. век не одликује се ничим другин, до читавом поплавом издања Хронових „Јеванђеља и Посланица," међу којима је рудолФСвертски каноник Кастелец издао неколико молитвеника, написаних лепим наречјем и важних, не толико за развитак књижевног језика, колико за развитак народне сингаксе. Још заслужује да се спомене савременик Абрахама а 8ап<;а с1ага, ко.ји се код Словенаца звао Јован Баатиста а 8ап1а сгосе. Као и онај први, и овај је био калуђер, али не августинског, всћ капуцинског реда. Он је био у могућности да слуша чувеног дворског проповедника Л.еополда I, кад су га језуити дозвали у Љубљану, и узео га је себи за углед. Своје проиоведи издао је у Млецима 1691 г. Из њих се може видети, да, ма да уступа тромом бечком августинцу у смелости састављања дивних и оштроумних беседа, у еФектном распореду материјала и богатству, стила, ипак може да се не боји упоређења с њим. Његов савременик и друг по проФесији Рогерије не уздиже се до њега. Његове су проповеди издали капуцини, после његове смрти. Свима тим проповедницима недостаје протестанске коректности, такође пример Хренова рада није постао традицијом. Као проповедници, који су хтели да се популаришу, они су се навикавали на народни инстикт и на груб вулгарни језик. При таквим околностима