Prosvetni glasnik

Б Б Д Е Ш К Е

429

испит. IV.) да се године службе скрате од 40 година на 35. V.) часови, које учитељ проведе на школским конФеренцијама, да се урач)нају у шволско време. VI.) да им се даге могућност, да могу учествовати у Феријалним курсевима и VII) да при избору среских школских надзориика и при постављању главних учитеља уживају ирвенство учитељи. * Маџарски језик у средаим школама у Босни и Херцеговини. Сарајевски „Хрватски Дневник" јавља, да је аустроугарска наредила, да се на средњим школама у Восни и Херцеговини уведе маџарски језик као изборно-облигатан п >едмет. Ученицима ће бити остављено да бврају, који ће језик слушати, немачки или маџарски. * Стаље жкола у Велгији. — Само се но себи разуме, да политика утиче и на ироснету, па тако .је и у Белгији било. Под назадним, клерикалним режнмом било је отпуштено 1500 учитеља, а 800 школа и 200 забавишта затворено је. Ово јс сгање сада поправљено, али поред свега тога у релативно малој Белгији још је 175 општина остало без учнтеља и без школа. * Побољшање учитељских плата у Хесенској. — У немачкој покрајпни Хесенској учитељи су се молбом обратили на тчмошње министарство да учитељске плате тако регулише, да најмања, почетничка учптељска илата буде 15()0 марака, а највећа 3400 марака. * Основна настава у Русији. —■ У нрошлој школској години било је у Русији 12,736.000 за гаколу способне деце, али је у школу ишло тек 5,389.000. Просечно је на 1574 детета долазила по једна школа. Број основних школа из носио је 89.929, на којима 1е било 199.631 учитељ. Целокупни трошак за издржавање школа износио је 55,737.000 динара. * Изједначење загребачкога универзитета са аустријским. — Хрватска омладина и научнпци нрепоручују земаљској влдди, да на правном Фавултету загребачког универзитета отвори катедру за ауетријско државпо и грађанско право, које би сачињавало облигатан испитни предмет. Ако влада уважи овај умесан пррдлог хрватских поборника, онда неће ништа стајати на путу, да се загребачко свеучилиште изједначи са онима у цислитавској и да апсолвенти хрватског универзитега већ на њему самом стекну квалиФикацију за државну службу и за остале »оложаје у земљама, застунљенпм у цареванском већу у Бечу. * Женска — 1пр1ех (1ос1ог — Домитила Карбало, Иортугалкиња има три доктората: математике, ФилозоФије и медицине. Када је полагала први докторскп исциг, даровита кандидаткиња је особиту нажњу испитне комисије на себе скренула, да су јој иснитивачи световали, да се не задовољп тим докторатом, него нека и даље студира, што је она и послушала. Госпођица Карбало нанисала је већ многа дела, која су јој донела и славе и поштовања не само у њеној отаџбини, него и изван ње. Када .је положила и последњи медицински ригороз, ступила је на клиниву, где нећ две године ради, поштована и од проФесора клпничара а и од осталих својих мушких колега.