Prosvetni glasnik

НАУКА И НАСТАВА

499

наука, али због тога он још неће, да тој, опасно зачетој реалци, буде модерни тон специфично своЈСТвен. Дух времена. је на тај начин утицао и на гимназију, у којој се сада култивирају и Француски и енгдески језик, али само како? Гимназијска настава још се креће у. потпуној с-Фери класичнога, она хоће модерне језике да обрађује с истом педантеријом, с којом .је вековима обрађивала грчкн и латински, она и к<>д модерне језичне наставе тражи да ученици буду самостални филолошки раденици, а то је с обзиром на врло мален број недељних часова немогуће. И тај р1из модерних предмета нреоптеретио је гимназисту. који у чисто старо-класичној гимназији није имао посла ни са Француским ни са енглеским језиком, а много је мање имао посла са егзактним дисциплинама. ПреоатереАеност дакле збиља аоетоји, и она се датира још од онога времена, када је класична гимназија, гоњена духом времена, аримила у свој наставни илан модерне језике и реалија, а реалка оает класични латински језнк. Најбољи лек против преонтерећености ученика лежи у општој увиђавности меродавних Фактора. Сви сви, који било директно било индиректно имају са школом посла или се за њу јавно интересују, сви ти треба да увиде штету. која долази од духа времена, а која сгвара нездраве односе у школи. Наша је прва брига да се ученик еманципује од злоупотребе осмо- до десетосатног дневног рада, јер он, ученик, или још боље да кажемо, омладина плаћа трошак овог ненормалног, нездравог стања, а она је нада и узданица отацбине и њене будућности. Средства против преоитерећености А сада да пређемо на најтежи део нашег нредузећа, да, потражимо средства за сузбијање зла, о коме је реч. Прва ће погодба за успех бити, ако у нређашњој глави изнесени прелазни стадијум у развитку наше више наставе, а изван сваке је сумње да је баш он узрок цреоптерећености, признамо као чињеницу, на чијем темељу ваља да почнемо са предлозима за побољшање штетних односа у школи, који су последица преоптерећености. Из диспозитивнога дела овога рада пишчева да се разабрати, да он са практичне стране сматра као илузоран еваки онај покушај, којим би се ишло на то, да се из наставног плана бришу стари језици, другим речима да се гимназије укину. Гимназија се налази у потпуној снази, она цвета и напредује, те смо због тога и немоћни, да је укинемо. Класичне језике још ће дуго сматрати као васпитно средство, а и у школама реалнога правца латински ће се језик још доста дуго неговати. Због тога ја и нисам за предлоге општег карактера, јер њима често недостаје оно, што је најглавније, а то .је изводљивост њихова у поје-