Prosvetni glasnik

510

ПРОВСКТНИ ГЛАСНИК

облике, док добро очуване каприне више на ценоман. Ието тако ? и саме орбитодине више указују и приближују се ценоманскии облицима. Из наведених разлога, Дуви.је само провизорно увршћује у ценоман балканске орбитолинске сдојеве. б. Зејер је међу сакупљеним фосилним биљкама упознао ове облике: седам врсги иаирата, Азр1епшт Роегв^еп, 01екћеша 2Јрре1, 61. с!'. §тасШз, Ресор1епз с! НеМт§ег1, Ресор^еш зр. и РесорЖб (С1аИорћ1еМ8?) 8р.; две кониФере Сиппш§ћатИе8 е1е§апз и Баттагћез Вауеп; три дикотиледоне, облици који опомињу на КегШпшт и може бити Псиз и Рго1ео1»ћу11ит Ваипауј. Према овим облицима не могу се тачно утврдити поједини хоризонти. Изгледа да је Флора за време кретацејске епохе, као и у оолитној периоди, релативно незнатне промене претрпила; нити се могу сазнати њене модификације при прелазу из једног хоризонта у други, нити се према фосилним биљкама дају сада карактерисати поједини хоризонти. Ипак, с обзиром је идентичност нађених иримерака с обликом Азр1е1пит РоегбГегЈ, који су нарочито карактеристичан за сенонску етажу, као и на нађени Ресор4епз с1. Не1(1т§еп, који много опопиње на ахенско примерке, Зејер увршћује ову балканску Фелу у сенон, п то у толико пре што је Дувије међу нађеним анимадним Фосилима, у вези са биљним остацима, упознао збнља карактеристичне сенонске типове. 5. Д-р. Дим. Ј. Антула приказује збирку бакарних руда из око,1ине села Студене под Сувом Планином. Ове руде: халкопирит, халкосин н бакарни карбонати појављују се у тамошњим црвеним пешчарима. Нађени нримерци садрже врло знатан проценат бакра, с обзиром што су у овом крају запажени изданци ових руда на више места: у селу Јелашници, Горњој и Доњој Студени, Вети и Космовцу, ова иојава бакарних рудишта изгледа да захвата велико пространсгво. Значајно је приметити да се у атару села Космовца налазе стари радови и бакарна тросквишта, што све указује да ова бакарна рудишта у црвеним пешчарима заслужују интереса. СХХП. Збор (10. фебруара 1906. год.ј. 1. Нрочитан је и примљен извепггај Унраве српског геолошк јг друштва. — Крајем 1905. год. друштво је имало: 2 почасна члана, 4 добротвора, 42 редовна и 19 дописних чланова. Оно је, у вези са Геолошким Заводом Универзитета, нримало 76 стручних часописа, и то : 5 из Србије, 2 из Бугарске, 13 из Русије, 2 из Румуније, 18 из Аустрије, 8 из Немачке, 8 из Француске, 2 из Енглеске, 1 из Швајцарске, 1 из Португалије. 3 из Шведске, 1 из Белгије и 9 из Сједињених Држава, 2 из Мексике, и 1 из Јужне Америке. Друштвени капитал на дан 31. децембра 1905. год. износио је 571.30 дин.